1. oktobar 2004.
 

Iza kulisa procesa "Srebrenica", ili

Kako je jedan branilac haskog optuzenika resio da se poigrava njegovom sudbinom

LICE I NALICJE JEDNE ISTINE

U sheveningskim kazamatima, daleko od ociju javnosti zadnje tri godine odvija se flagrantno gazenje ljudskih prava i nevidjena psiholoska tortura jednog pritvorenika - pukovnika Vojske Republike Srpske, Vidoja Blagojevica, od strane njegovog advokata, Amerikanca grckog porekla, Majkla Karnavasa i indirektno Haskog tribunala. Ovih dana, i definitivno je odbijen zahtev Blagojevica da svedoci u svoju odbranu i kaze svoju verziju dogadjaja. Sledeceg meseca sudsko vece treba doneti presudu u procesu u kome je Blagojevic optuzen sa najtezim optuzbama medjunarodnog prava za navodno ucesce u tragediji koja se dogodila u Srebrenici, 1995 godine.
U medjuvremenu, optuzeni pukovnik Blagojevic uzaludno pred Sudskim vecem Tribunala ponavlja svoj jasni stav da: ne participira u svojoj odbrani jer stavovi njegovog "advokata" nisu njegovi, da sa svojim advokatom odbrane ne komunicira vec dve godine i da jednostavno nema odbranu u procesu koji se vodi protiv njega...

Jedan od najeksploatisanijih procesa u okviru Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju (poznatiji kao Haski tribunal), je slucaj "Srebrenica". Radi se o optuznici koja se, uglavnom, odnosi na dogadjaje koje su usledili nakon sto su jedinice Vojske Republike Srpske zauzele tzv. "demilitarizovanu zonu" ili enklavu Srebrenica, 11. Jula 1995 godine. O tome je dosad dosta pisano, debatirano i spekulirano, a poslednji oficijalni dokument je Izvestaj za Srebrenicu izdat 19.juna 2004. koji sadrzi rezultate istrazivanja Komisije koja je za taj cilj naimenovala Vlada Republike Srpske. Medjutim i Tuzilastvo Haskog suda, koje je zapocelo istragu o Srebrenici veoma brzo nakon same tragedije, ima svoje vidjenje desavanja. Ulozen je veliki budzet, potrosene su velike pare za da se, (kako se Tribunal deklarativno izrazava), sazna istina. Dosad su za taj slucaj, sa strane tuzilastva Tribunala optuzeni cetrnaest Srba - politicki lideri koji su optuzeni po principu komandne odgovornosti kao i nekolicina visokih oficira Vojske Republike Srpske (VRS), uglavno zapovednici vojnih formacija koji su se nalazili u blizini Srebrenice u tom periodu. Jedan od njih je i pukovnik VRS Vidoje Blagojevic - ratni komandant Bratunacke brigade, ciji su vojnici, a sa time i on licno, navodno inikriminarni u desavanjima u Srebrenici.

Optuznica protiv Blagojevica je napisana 27.Oktobra 1999 godine i drzana je zapecacena sve do njegovog hapsenja 10. Augusta 2001 godine. Evidentno, Blagojevicu nije data mogucnost da se preda. Naprotiv - uhapsen je mucki, brutalno, kao najokoreliji kriminalac, upotrebom nepotrebne sile i grubosti sa strane britanskog SFOR-a pri cemu je i povredjen - iako u nijednom momentu nije pruzio otpor.[1]

Blagojevic se nije nadao hapsenju, jer je imao cistu savest, jer je i pre toga, kao i dan danas bio uveren u svoju nevinost. Znao je da nepostoji nikakav oblik dokaza koji slovo prava i zakona poznaje, nijedan dokument, audio ili video zapis koji bi ga iskompromitovao, a to (nepostojanje dokaza) ce se uostalom u toku sudjenje i bezbroj puta potvrditi.

Naime, u slucaju Blagojevica, ispostavice se tokom sudjenja, tuzilastvo Tribunala je jednostavno pozurilo. Bazirali su optuznicu na prepostavkama, anticipacijama, hipotetickim silogizmom tipa "ako je bio tamo u to vreme onda sigurno je kriv". Plus imalu su u vidu i poneko lazno svedocenja nekih od optuzenih koje bi pristali na spogodbu sa Tuzilastvom. Kao sto su vec i pokusali u svojoj nemoci da iskompromituju Blagojevica laznim svedocenjem Momira Nikolica. A pre svega i nad svega, sa najpodmuklijim oruzjem Haskog Tribunala - "komandnoj odgovornosti" cija ostrica, nakon nedavne presude Tihomiru Blaskicu, ozbiljno otupela.

Zato, i pre svega radi snazne vere u pravdu i istinu, Blagojevic do danas nije posustao i ponosno i prkosno ostaje na svome stavu - da je casno, vojnicki u okvir svih mogucih konvencija i medjunarodnog humanitarnog prava branio svoju zemlju.

Naizgled sa dobrim timom odbrane Blagojevic je trebao samo izdrzati do kraja, naterati Tuziteljstvo da prizna svoju gresku i u haskoj sudnici dokazati svoju nevinost. Medjutim s njim se poigrala sudbina ili bolje receno poigrao se njegov advokat odbrane...

Pakleni plan obmane

Nakon hapsenja pukovnik Blagojevic se mnogo brzo nasao i zatvoru zatecen i situaciji kad ga pozurivaju da naznaci svog advokata odbrane.

Normalno, njegova porodica je pritekla u pomoc i nakon razgovora sa nekolicinom kandidata, izbor je pao na americkog advokata grckog porekla Majkla Karanavasa, kome je upravo bio zavrsio angazman kao pravni ekspert u OHR-u (Kancelariji Visokog pretstavnika za Bosnu i Hercegovinu). Starosti od nekih cetedreset i pet godina, sto je prakticno negde gde je balans iskustva i fizicke energije potrebna da se odradi jedan opsezan proces kakav je Blagojevicev, sa odlicnim poznavanjem prilika u Bosni i Hercegovini, gde je jedno vreme i radio, Karnavas se doimao kao idealni kandidat. Medjutim... ispostavilo se da je imao unapred smisljen morbidni plan obmane, kojim ce zlopotrebiti svoj superioran polozaj (kao advokata odbrane u odnosu na svoga klijenta) i eksploatirati "rupe" u propisima Haskog tribunala, da bi zadovolio svoje bolne lukrativne i karijeristicke interese i usput morbidno zrtvovao svoga klijenta.

Autor ovih redova je vec naglasio da se nece baviti polemikom o izdrzanosti i sustinom postojanja Haskog tribunala, medjutim u cilju lakseg razumevanja problema, pokusacemo da malo razjasnimo pravni okvir Tribunala, odnosno statutarna dokumenta na osnovu kojih organi Suda nose odluke.

Cinjenica 1. je da su pravne okvire ad-hok izmislili 11 sudija, koji su se prvi put u zivotu sreli i poznali na inicijalnom sastanku 17.novembra 1993. Sudije iz raznih nacionalnosti razlicitih pravnih tradicija su "spakovali" principe medjunarodnog humanitarnog prava u pravni kostur Tribunala koji je nekakav kongolemerat, mesavina jedina dva postojeca pravna sistema u svetu: anglosaksonskog i kontinentalnog.

Nakon sedamnaest meseci od prvog zasedanja tih 11 sudija pocelo je prvo sudjenje u Tribunalu (bosanskom Srbinu Dusku Tadicu).

Cinjenica 2. je da se od tada, do danasnjeg dana, Status i ostali pravni dokumenti, znacajan broj puta menjani ad-hok,  od sudjenja - do sudjenja, kako sto su i uostalom ad-hok inicijalno stvoreni, i to skoro u svim slucajevima na stetu optuzenih. Statut Trubunala je izmenjen 5 puta. Dok mozda najvazniji dokument "Pravilnik o postupku i dokazima" cak 31 put!

Ali, dokumenti koji ce podmukli "advokat" pukovnika Blagojevica, Majkl Karnavas, najvise eksploatisati  u svojoj suludoj nameri, su u stvari dokumenti koju regulisu rad, odgovornosti t.j "pravila igre" advokata odbrane. To su "Uputstvo" (Uputstvo za dodjelu branioca po sluzbenoj duznosti), dosad devet puta revidiran i "Kodeks" (Profesionalni kodeks branilaca koji se pojavljuju pred Medjunarodnim sudom), dosad revidiran samo jedanput.[2]

Necu ulaziti u detaljniju elaboraciju, samo bih parafrazirao ove dokumente u smislu da se "Uputsvo" bavi principima o dodelivanju advokata odbrane, (onim optuzenima koji nemogu da priuste pravnu pomoc, Tribunal pokriva troskove advokata) i uslove koje treba da ispunjava i principe finansiskih nadoknada, dok Kodeks se logicno bavi moralnim i etickim obligacijama advokata odbrane i sankcija ukoliko advokat iste ne ispuni.

E sad, ovi dokumenti naizgled dosta detaljno odredjuju pravila igre, medjutim ako se detaljno pogledaju primetice se da jako slabo stite prava optuzenika u isklucivim situacijama, recimo, ako se advokat "odmetne". Baziraju se na prezumciji da ce (kao sto je red i uobicajeno, jeli) advokat i njegov klijent zajednicki raditi na strategiji odbrane, da ce advokat izvestavati svog klijenta, uzimati u obzir njegove sugestije, komunicirati redovno sa njim...

E to fali. Normalno, morbidna je pomisao da se to desi advokat da izmanipulira sopstvenog klijenta. Ali, sta ako?

Karnavas se demaskira

Karnavas je proucavao Haski tribunal ne samo dok je svojevremeno, kratkotrajno bio angazovan u Arusi (Tribunal za Ruandu), vec i pre toga. To se moze jasno videti u napisima koje je krajem '96, objavio u strucnim novinama "Champion" koji izdaje Americka Nacionalna Asocijacija Advokata Odbrane i ocigledno dobro znao da su osnovni dokumenti Tribunal "tanki" po pitanju prava optuzenika i nude veliku mogucnost manipulacije.

U principu, recimo, nekoliko clana "Kodeks"-a se baziraju da na tezi da advokat odbrane moze da konsultuje optuzenog oko strategije odbrane, zatim izbora koadvokata, istrazitelja, sudskih, vojnih vestaka, ali i ne mora![3] Zatim sva sredstva koja Tribunal odobrava na ime "pripreme odbrane u ime pravde i istine" gde spadaju, plate advokata, koadvokata, medjutim i kumulativno sredstva za kancelariski prostor, kompjuteri, telefoni, honorari istrazitelja, vestaka, pravnih pomocnika i slicno idu na racun advokata da ih on rasporedjuje.[4]

E sad da se hipoteticki upitamo:

Sta ako se advokat "odmetne" i radi na svoju ruku? Sta ako uopste ne uzima u obzir stav svoga klijenta, a jos manje da se konsultuje sa njim? Sta ako zavlada apsolutni totalitarizam advokata odbrane? Sta ako advokat vidi sansu da ogromna sredstva koju se na njegovo konto uplacuju u ime kvalitetne pripreme odbrane, strpa u svoj dzeb, pa zatim simulira kvalitetnu odbranu?

Neko ce reci pa to je monstruozno, a kamoli neeticki ili amoralno.

Da li je Majkl Karnavas bas takvu agendu sproveo? Da vidimo sta kazu cinjenice, pa zakljucak izvucite sami.

Nakon sto je 31.08.2001 naznacen da vodi Blagojevicev proces odbrane, Karnavas je potrazio i dobio od Tribunala maksimalni broj sata za pripremu odbrane. Naime, u zavisnost od tezine procesa (a Blagojevicev spada u nejteze), Tribunal odredjuje broj sata prema kojim odbrana radi i zaradjuje po satu. Za ilustraciju za jedan sata rada, Karnavas dobija od Tribunala, samo na ime licnog honorara 110 americkih dolara. Sa naglaskom da je ovo samo njegov honorar, a ne kumulativni troskovi. Svoju vernu senku (koju je upoznao u "vreme OHR-a") bosansku Srpkinju gospodjicu Suzanu Tomanovic, dotad njegov licni prevodilac, postavlja za pomocnika-istrazilaca, nesto sto je u najnizem esalonu tima Odbrane. (Inace, Karnavas je obrazlozio potrebu da mu je neophodna Tomanovicka kao prevodioc radi navodne njegove sumnje u prevodioce koji su zaposleni u Tribunalu i koje Tribunal stavlja na raspolaganje).

Naizgled sve je bilo u redu... Ipak, vreme je prolazilo (istraga, predpretresni postupak), a od sastavljanja tima odbrane Blagojevica na pomolu jos nista!

Samo da bi dobio na vremenu, Karnavas glumi odanog advokata sve dok nije uspeo da do maksimuma rastegne rok za sastavljanje tima, nakon cega se konacno - demaskirao. Skoro posle jedne godine, 25. septembra 2003 godine, Karnavas, bez znanja i saglasnosti Blagojevica, iznenadno postavlja prevodioca, g-djicu Suzanu Tomanovic na mesto koadvokata (advokat koji zamenjuje glavnog u njegovom odsustvu - drugi po rangu u timu odbrane).

Karnavas je znao kako ce na to reagovati njegov klijent Blagojevic, medjutim njemu je vec bilo svejedno - vec je saznao sve sto mu treba. Sve sto mu je dotad Blagojevic ispricao o slucaju mu je bilo dovoljno da bi vodio kakvu-takvu odbranu. Cak sta vise, evidentno je bilo da je optuznica protiv Blagojevica "tanka" i  bez konkretnih dokaza, tako da je Karnavas znao da ce cak moci i da u procesu simulirati i fingirati kvalitetnu odbranu. I tako se Karnavas otisnu u jeres.

Iako je Blagojevic vec nekoliko meseci ranije poceo da sumnja da kod njegovog advokata "nisu cista posla", nakon Karnavasovog demaskiranja, pokusao je da se sam, u okviru legislative Tribunala, suprostavi vakvoj prljavoj igri svoga advokata.

Na samom pocetku sudjenja 14.05.2003, Blagojevic daje izjavu da nema odbranu i da mu je odbrana nametnuta. Od tog dana, javno i oficijalno, uz kompletni ignorantski odnos svih 1.300 zaposlenih u Tribunalu, na "Srebrenickom sudjenju" zapocinje cirkus, pozorisna piesa od procesa u kome svi zmure pred cinjenicom da Blagojevic uopste ne participira u svojoj odbrani.   

U medjuvremenu, Blagojevic je podneo zahtev do Sudskog veca za smenu njegovog advokata koji je ubrzo odbijen, a zatim i zalbu do Zalbenog veca, koja je odbijena 15. septembra 2003 godina bez obrazlozenja, samo sa informacijom da ce "uskoro Zalbeno vece izaci sa javnim obrazlodjenjem odluke".

Dana 7. novembra, javnosti je data na uvid "Javna i redaktirana verzija Odluke Zalbenog veca". To "redaktirano" ili slobodno mozemo reci cenzurisano, je znacilo mnostvo zatamnjenih redova u Odluci. Sta je Zalbeno vece htelo da sakrije zatamnjenim redovima od javnosti? Koja je ta tajna koju Tribunal ne zeli da javnost sazna? [5]

Od onoga sto je u obrazlozenju Odluke ostalo nezatamnjeno, javnost je mogla da sazna da Zalbeno vece smatra da nepostojanje komunikacije sa advokatom, nepostojanje poverenja s njim, na koje je Blagojevic ukazivao, su neosnovane.

Bez da ulazimo u pretstavljanje nebuloza koji su iznete u obrazlozenju odbivanje zahteva, ostaje utisak da su oba Veca samo tehnokratsko-implikaciski pratiliclanove ona dva okvirna dokumenta kojih smo pominjali na pocetku, ne ulazeci u samu sustinu problema. Ta odluka je znacila da je Blagojevic je iscrpio sve pravne lekove koje nudi Tribunalova legislativa da se otarasi od svoga nesavesnog advokata koji je resio da uzme njegovu sudbinu u svoje ruke. Medjutim, iako tako tehnokratski srocena i obrazlozena Odluka se nije mogla oteti od mnogih "bisera". Nekih od bisera koj stoje u pisanom obrazlozenju Zalbenog Veca, (koje je maltene isto sa obrazlozenjem Sudskog Veca)[6], su: "da se ne sme narusiti pravo optuzenog na ekspeditivno sudjenje time sto ce se sudjenje odloziti, sto ce se desiti ukoliko dodje do smene advokata",[7] "da optuzeni nema pravo da otpusti advokata jednostrano (!?, a kako inace, prim.aut.) kad mu se prohte,  narocito kad je proces odbrane vec u odmakloj fazi"[8], pa do direktnog suocavanja sa morbidnom logikom, (parafrazirano) da buduci da advokat optuzenom placa Tribunal, Blagojevic ne sme da se tako bahato ponasa. Tek kad bi Blagojevic mogao da plati licno za svoju odbranu onda ne bi bilo problema da zameni svoga advokata.[9]

Znaci eto, dosli smo do surove istine ili bolje receno, sustine Tribunala kad je u pitanju stvarnog odnosa "klijent-njegov advokat" i fakticka prava optuzenika na fer sudjenje. Situacija koja neodoljivo podseca na onu narodnu - "Kadija te sudi, kadija te tuzi". I tako su organi Tribunala zatvorili sva vrata Blagojevicu za fer sudjenje.

Nove okolnosti u "horor procesu"

Pukovnik Blagojevic do dana danasnjeg, kada je vec proces u zavrsnoj fazi, ostaje neumoljivo na tvrdnji koju je javno izrekao na pocetku procesa, a to je da on nema odbranu, odnosno da mu je odbrana nametnuta, i pored snaznih pritisaka da popusti i pomiri se sa sudbinom. Uzgred budi receno, transkripti sudjenja stoje, javni su i niko ih ne moze izbirisati. Nalaze se na internet adresi http://www.un.org/icty/transe60/transe60.htm, kao svedocanstvo hipokrizije koja dostize vrhunac - advokat uporno brani klijenta koji jednostavno ne zeli da ga vidi.

Neizvesna sudbina pukovnika Blagojevica, u zavrsnici ove katastrofalne pravne lakrdije postaje sve neizvesnija. Jer ako su se akteri sudjenja dosad "uspesno" oglusivali na konstantan apel Blagojevica da proces ne moze i ne sme ovako da se odvija, negde su u celoj toj nelogicnosti morali opet da "zapnu". Naime u julu, pred kraj letnje pauze u Tribunalu, sto se poklopilo i sa krajem pretresnog dela odbrane, Blagojevic ja zahtevao da licno svedoci. Ali, odbijen je sa obrazlozenjem da mora biti svestan pravnih posledica i mora da ga pripremi njegov advokat odbrane i plus da mora u sudnici da mu pitanja postavlja isti taj advokat. Ukoliko bi pristao na tu opciju, Blagojevic bi automatski dao legitimitet Karnavasu. Blagojevic nije prihvatio takvu perfidnu podvalu. Nije otstupio od stava da nikad nece priznati tog advokata. I po ko zna koji put, Sudsko vece je preseklo "Gordijev cvor" po kratkom postupku i opet na stetu optuzenog.[10]

Ukoliko Blagojevic ne dobije pravo da kaze svoji verziju dogadjaja o kojima je inkrimiran onda ce ovaj proces dostici ultumativno dno u gazenju ljudskih prava.

S druge strane, vredi da proanaliziramo i zestoku medijsku kampanju koju spovodi Karnavas protiv sopstvenog klijenta i koja je aktuelna od momenta kada se otvoreno demaskirao.

Dakle, kako je vec u Haskom tribunalu vec pocelo ozbiljno da bruji da "tamo na nekom sudjenju, neki advokat brani klijenta protiv negove volje",  Karnavas je lansirao izmisljenu pricu sa ciljem da ocrni sopstvenog klienta. Izabrao je dobar populisticki trik: Javna tajna u Tribunalu je da se mnogi advokati jednostavno nagode sa svojim klijentima da od svojih "masnih" honorara odvajaju deo za njih, odnosno njihove porodice.

I tako, po dobrom poznatom principu Hitlerovog majstora mediumske manipulacije, Gebelsa, znatezeljnim novinarima je servirana cista laz i izmisljotina, koja se zatim pretvara u aksiomu, medjutim veoma, veoma providnu. Aksioma glasi: Razlog sto Blagojevic ne moze da smisli Karnavasa, je  Karnavasovo odbijanje da podeli honorar s njim. Interesantno je sto novinari koji u javnosti plasiraju ovu tezu, kao izvor informacije uvek navode da su to: "redovni hronicari zbivanja u Tribunalu", "upuceni", "insajderi Tribunala"... Ili koriste fraze: "prica se", "navodno" i td. Zasto bar jednom ne kazu ko je to izjavio - ime i prezime? Da to nije mozda samo jedna licnost? Recimo - Majkl Karnavas? Procenite i sami ko bi mogao biti misteriozni "sveznalac".

S druge strane, Karnavas nikad tu tesku medisku kvalifikaciju i optuzbu za korupciju protiv Vidoja Blagojevica, (oficijalno njegov klijent) nije javno demantirao niti javno izjavio da informacija ne potice od njega. Stvar je jasna ko dan - Karnavas je taj koji tvrdi da se: "Blagojevic "ljuti" (!?), zato sto mu Karnavas nije dao deo honorara". [11]

Ne moramo sad da prizivamo zdravu pamet i da analiziramo infantilnu tezu, da bi neko, (optuzen sa osam tacaka optuznica, od koja svaka nosi dozivotnu robiju, istovremeno bez ijednog dokaza protiv sebe), koji bi sa profesionalnim advokatom borio za oslobadjajucu presudu, upustio u avanturu da se vec dve i po godine ljuti kao malo dete skrstenih ruku zato sto mu advokat ne da pare!?

Bolje bi trebalo da upitamo javno Karnavasa, zasto ako je tacno da je to optuzeni trazio od njega, nije to prijavio organima tribunala jer ga Clan 18, "Kodeksa", na to obavezuje.[12] Medjutim, tad bi morao da dokaze to sto tvrdi. Dok, sa druge strane, kompromitacija preko medija je mnogo laksi sport.

Skandal bez presedana u sudskoj praksi! Da li ste ikada culi za advokata koji vodi medijsku kampanju protiv vlastitog klijenta? Sta jos moze bide neetickije i amoralnije od toga?

Interesantno je kako veliki ekspert prava Karnavas u svojoj Gebelsovoj propagandi zaboravlja na abecedu prava, a to je potkrepa njegova optuzbe prema Blagojevicu - dokazima. A njih nema. Jednostavno, ocekuje se da se veruje njemu kao referentnoj licnosti - svedoku. Posto ta ista abeceda prava kaze da izjava svedoka vazi kao dokaz (u slucaju jedini svedok je Karnavas). U tom slucaju dokaz se osporava tako sto se postavlja pitanje kredibiliteta svedoka. Niko dosad nije postavio pod znak pitanja kredibilitet - moralni i eticki vajnog "internacionalca" Karnavasa. Pa da vidimo da li je bas tako referentan kao sto (se) prica, time sto cemo malo "zaviriti"  u njegovu predistoriju...

Karnavas - pustolov i strasni "tribunolovac"

Ako se samo malo baci pogled na Karnavasovu sarenoliku biografiju, covek ne moze a da ne pomisli da ovaj tip, (kojem inace pisem ime sa velikim slovom samo zbog gramatickog pravila), pravi pustolov. U stvari prvo sto pada u oko, je utisak: ako je Karnavas nesto, onda sigurno nije porodican covek. Naprotiv - paradigma karijerista. Ocigledna je negova zelja za licnom afirmacijom kao internacionalnom pravnim ekspertom, pa zato se "otisnuo u svet" i napustio topli dom u hladnoj Aljaski, gde je inace uclanjen u Advokatsku komoru. U zadnjih deset godina Karnavas se potucao po Ruandi, Tanzaniji, Kambodzi, Bosni i Hercegovini i konacno se "skrasio" u Hag.

Ako se malo pazljivije pogleda uocice se jedna zajednicka nit koja spaja sve ove pustolovine. Sve su to zemlje u kojima se desio ratni sukob, i svaka od njih ima nekakve veze sa tribunalima za procesuiranje zlocina medjunarodnog prava. Koincidencija ili ne, ispada da se Karnavas zadesi bas tamo, gde se najednom slije veliki novac iz Ujedinjenih Nacija za krivicno gonenje i uterivanje pravde. Mozda su bas velike pare, te koji objasnjavaju njegovu ocitu "strast prema tribunalima"?

Sredinom devedesetih, u Arusi, Tanzanija, gde je, u stvari, sediste Medjunarodnog suda za zlocine pocinjene u Ruandi, Karnavas je imao nameru da se internacionalno afirmise. Medjutim afirmisao se neslavno - dobio je otkaz. U Kambodzi je opet pokusao sa se domogne startne pozicije u Trubunalu koji je tada bio jos pod znakom pitanja a trebao je da se se bavi desavanjima od pre 25 godina, kada je za vreme vladavine Crvenih Kmera, (Komunisticke Partije Kampucije) ubijeno oko dva miliona ljudi[13]. Medjutim - opet krivo! Taj tribunal iako je prosle godine ratifikovan u UN, ni dan danas nije realizovan. Posto je video da i tamo nema hleba, Karnavas se obreo u BiH, tacnije u Brckom gde je radio na poziciji pretsedavajuceg Komisije za reviziju zakona, i pokazace se da ima lepe uspomene, ali o tome malo nize u tekstu. Na kraju, sto se tice tribunala - treca sreca! Vec iskusni "tribunolovac", Karnavas uspeo je da nadje rupu u zakonu u da realizira svoju agendu.

A, sada - pikanterije! Od svih tih "pustolovina", iako nije imao nekakvog objektivnog profesionalnog uspeha Karnavas je uspeo da "uknjizi" sledeca dostignuca:

Slucaj Ruanda: Kako i zasto je Karnavas dobio otkaz?

Medjunarodni Krivicni Sud za Ruandu (pandan Haskom tribunalu), formiran je krajem 1994. godine u Arusi, Tanzanija, da bi sankcionirao zlocine koji su se sredinom te iste godine dogodili u sukobima izmedju zaracenih ruandanskih plemena Hutu i Tutsi sa bilansom od preko 500.000 zrtava. Prvi optuzenik koji je stao na optuzenickoj klupi je bio izvesni hutu gradonacelnik distrikta Taba, Zan-Pol Akajesu (Jean - Paul Akajesu). To je bilo prvo sudjenje u istoriji covecanstva za genocid, nakon Nirnberga i trajalo je od pocetka '97 do kraja '98, kada je Akajesu osudjen na dozivotni zatvor. Pre pocetka sudjenja, u toku pripremanja Akajesuove odbrane, njegov advokat odbrane, Belgijanac Johan Sirs, daje ostavku radi "neispunavanja finansiskih obaveza Tribunala prema njemu", i na njegovo mesto dolazi jedan americki advokat koji se u medjuvremenu (tri nedelje pre ostavke Sirsa), ponudio sa zeljom "da mu asistira". Pogadjate - radi se o Majklu Karnavasu. I tada kada je mozda Karnavasu izgledalo da ce na mala vrata doziveti veliki medjunarodni uspeh za kojim toliko zudi - pao je u vodu. Nakon tri nedelja, Akajesu je ocito uspeo da sazna o kakvom se "karakteru" radi i Karnavas dobija otkaz! Evo doslovce sta je rekao Akajesu u svom obrazlozenju otkaza,  koji je inace javni dokument i moze se procitati na www.ictr.org, web-strani suda u Ruandi:

"Gospodin Makl Karnavas, asistent gospodina Sirsa, ilegalno me je prinudio da ga "izaberem" za advokata odbrane, kao zamenu za gospodina Sirsa. Ja sam odbacio mogucnost saradnje sa Karnavasom, radi njegovih obmanjivackih aktivnosti. Jos vise, ispostavilo se da je Karnavas prethodno pokusavao da udje u tim Tuzilastva, zatim i da je dosad pisanim i ismenim izjavama tvrdio da on nikad ne bi branio nekog koji je osumnjicen za genocid".[14]

Slucaj OHR: Pre odlaska u Hag, Karnavas se jedno vreme je proveo u distriktu  Brcko, gde se "zaposlio" kao predsedavajuci Komisije za reviziju zakona za Brcko u okviru OHR-a (kancelarije Visokog Pretstavnika).

Osim sto je tamo upoznao i dve godine proveo sa prevodiocem Suzanom Tomanovic (koja ce mu postati i ostati verna senka do dan danas i koju ce nekoliko godina kasnije naprasno unaprediti u (ko)advokata iako nikada u zivotu nije vodila svoj proces), Karnavas je, izgleda imao i neke "dodatne aktivnosti". Naime, pocetkom ove godine, bosanski mediji su preneli jednu interesantnu inicijativu Faruka Balijagica, jednog od najpoznatijih advokata iz Federacije BiH, izmedju ostalog poznat i po tome da nema mnogo dlaka ne jeziku. Balijagic tvrdi da su najvisi sudski zvanicnici u Brcko distriktu u zadnjih nekoliko godina, moguci ucesnici u organizovanom kriminalu - sverca naftom i utajivanje poreza. Cak stavise, Balijagic je direktno i javno prozvao jednog naseg "poznanika", recima: "Zahtevam da se pokrene istraga o ulozi Majkla Karnavasa, bivsem rukovodiocu Komisije za reviziju zakona, o njegovoj mogucoj povezanosti sa "naftnim operacijama" u Bosni i Hercegovini".[15]

Eto.

Ispade da Karnavas i nije bas neko sa "primernim" vladanjem cije se reci trebaju uzimati zdravo za gotovo. Koja je prava istina o prekidu komunikacije izmedju optuzenog Blagojevica i njegovog advokata Majkla Karnavasa? Da li treba verovati da je zaista u pitanju zloupotreba sluzbene duznosti? Treba. Ocito da Karnavas nije svetac. Da li treba da se bezrezervno veruje Karnavasovoj prici? Ne treba. Da li treba da se sprovede unutrasnja istraga u Tribunalu, koja ce ispitati i cinjenicnjim stanjem utvrditi prevaru, i krsenje ljudskih prava? Treba.

Dakle, neophodno je da se smesta i bez odlaganja formira jedan siroki front od pravnih eksperta, institucija, organizacija, medija i siroke javnosti koja ce stati na put samovolji i besomucnoj torturi i poslati jasnu i nedvosmislenu poruku: Omogucite Blagojevicu fer sudjenje!

Putem pokretanja unutrasnje disciplinske istrage koja ce utvrditi cinjenicnu situaciju o zloupotrebi sluzbenog polozaja advokata Majkla Karnavasa i time prekinuti besomucnu torturu nad Blagojevicem i time mu omoguciti da se brani na pravi nacin.

Putem uklucivanja u istragu organizacija za zastitu ljudskih prava: Hjuman Rajts Voc, Amnesti Intenejsnal, Medjunarodne helsinske federacije za ljudska prava (IHF) itd.

Fer sudjenje po svaku cenu - Inicijativa ne sme ostati mrtvo slovo na papiru.

Ukljucite se i Vi u inicijativi protiv nepravde. Neka istina izadje na povrsinu i neka pravda bude zadovoljena u slucaju Vidoja Blagojevica.

Kako prepoznati srpskog heroja?

U svojoj istoriji, srpski narod pamti mnogo svojih heroja i junaka - hrabre sinove koji su stali na branik otadzbine onda kada je to bilo najpotrebnije.

Rat u Bosni se vodio prsa u psa. To se znalo tada, zna se i danas. Kad je otadzbina zvala i kada su se redjali strojevi mnogu su se naprasno razboleli ili postali nedostupni. Dok mnogi od onih koji su ratovali i ponosno stali u odbrani srpskih ognjista, danas su ostali zaboravljeni - sami sa svojom sudbinom. Neki i jos ispastaju - u Hagu.

Pukovnik Vidoje Blagojevic je profesionalno vojno lice, oficir, koji dok se ratovalo, nije ustuknuo pred profesionalnom i moralnom obavezom da brani svoju zemlju.  Naporotiv, borio se hrabro, casno i hriscanski.

Dok danas tamnici u sheveningenskim kazamatima snage mu ne ponestaje - jer Bog, cista savest, vera u pravdu i istinu daju snagu. Istrajace kao sto je i dosad ponosno i prkosno istrajao. Danas, naprasno mnoge hvata amnezija za vec odavno prosli rat i za one iz rata. A jedan covek u Sheveningenu jos vodi taj rat. Sam... - u raljama haske masinerije.

Aleksandar Blagojevic