Zovem se Aleksandar Blagojevic.
Ja sam zrtva Haskog tribunala.

Izazivam svakoga da ospori jednu jedinu rec koja je ispisana na ovom sajtu ili da dostavi bar jedan dokaz o krivici moga oca, pukovnika Vidoja Blagojevica. Obavezujem se srecnom pronalazacu, da cu momentalno ukinuti ovaj web sajt, sazvati konferenciju za medije i obznaniti da je moj otac ratni zlocinac...
 

---------------------------------------------------------------------
25. JANUAR 2008      

Put u Sibir

Danas je pukovnik Vidoje Blagojevic prebacen na „izdrzavanje“ kazne, na krajnjem severu Evrope - u Norvesku.
Treba zaista izdrzati kaznu odrezanu bez sudjenja i bez dokaza.
Poslat je da robija, da bude prevaspitavan i korigovan, za postupak i krivicno delo koje nam Tribunalci jos nisu saopstili.
Svi znamo kroz kakvu je psiholosku torturu prolazio pukovnik Blagojevic u Scheveningenu. Tribunalske siledzije bi sada mogli, konacno, prestati sa maltretiranjem.

Apelujem na vas - dobronamerne i casne ljude, koji ste svih ovih godina hrabrili mog oca, da se ponovo ujedinimo i damo podrsku pukovniku Vidoju Blagojevicu – da mu pomognemo da izdrzi, do konacne slobode!

Evo kako su izvestili domaci i strani mediji:

---------------------------------------------------------------------

19. SEPTEMBAR 2007      

Jedan covek, jedan tribunal i banda ubica

PRAVDA I KRIVDA

Zamislite da zivite normalan zivot, slobodni, bez mrlje na savesti, bez necega u proslosti zbog cega biste strahovali da izgubite slobodu.

(Ovo vam nece biti posebno tesko, posto vrlo verovatno tako i zivite.)
E sad, zamislite da vas jednoga dana uhapse kao da ste najokoreliji kriminalac, brutalno - tako da dobijete trajne posledice od povreda i strpaju u zatvor.
Onda saznajete da ste optuzeni kompilacijom SVIH optuzba koje postoje u medjunarodnom ratnom pravu, na celu sa optuzbom za genocid.
U tom trenutku, nekako i mozete preci preko cinjenice da cete trpeti posledice do kraja zivota zbog hapsenja, zbog toga sto ste sigurni da cete ubrzo izaci iz zatvora, jer ste potpuno nevini – u pitanju je greska tuzioca.
I tu nevinost cete dokazati na sudu.
Medjutim, sta ako ne mozete da se branite u sudnici?
Sta ako vam NIKADA ne daju da svedocite?
I osude vas tako da do kraja zivota ostanete bez slobode?
I povrh svega – posle svega: panta rei, nikome nista, trava zeleni, cvece cveta, kao da vas nikada nije ni bilo.

Ako ste se najezili i osetili hladan znoj, vrteci glavom zbog morbidne maste ovog autora, (koji izmislja kojekakve kosmare), reci cu vam da jedan covek vec godinama zivi u tom kosmaru.

Zove se Vidoje Blagojevic, pukovnik je srpske vojske i moj otac.

                    
BEZ SLOBODE

Ovaj sajt, ovo parce virtuelnog prostora, je jedino mesto koje pulsira, koje svedoci umesto pukovnika Blagojevica - coveku kome nije omoguceno da svoju pricu isprica u sudnici.

Pozivam vas, posto nas je, eto, ludilo sateralo u tesnac, da na ovom sajtu preispitamo osnovne pojmove kao: pravda, istina, pravo, zakon, sudije, odgovornost… Sta ovi pojmovi znace danas?
Sta je ono sto je nedvosmislen standard za “ispravan” zivot? Koje su karakteristike kojim tezimo, koje nas prave da budemo bolji ljudi? To su cast, postenje, odanost… Pre svega – zbog sebe, a onda zbog okoline, drustva - gde smo jedino tako i prihvatljivi. Uostalom, mi tezimo da i nasa deca teze tim karakteristikama. Tako ih vaspitavamo, tako ih usmeravamo.
Sta nam garantuju te karakteristike, kao minimum minimuma?

Slobodu. 

Svako danas ima neki problem. Problem je imanentan zivotu. Neko je nesrecan zbog para, zbog karijere, zbog ljubavi…

Neko nema slobodu…

Problem se javlja ako je neko nevin, a bez slobode.
E onda, taj problem nije samo njegov problem. To je problem svih nas. To je problem ove planete.
Jer, onda je sve naopako.
Jer, to nam izmice tlo.
Pukovnik Blagojevic voljom Haskog tribunala, nema slobodu, iako je nevin.
To je paradoks. Anomalija.
Jos veci paradoks je sto svi u tom Tribunalu to znaju: i sudije, i Tuzilastvo, i advokati, i pomocno osoblje.
Ali, njihov je odnos sazet u stavu Karle del Ponte: “Blagojevic je kolateralna steta”.
Kako je uopste doslo do ovakvog monstruoznog paradoksa?
Ko je kriv? Ko je odgovoran?

 Odgovornost snose:

1. Zbog grube greske:

Peter McCloskey (SAD), glavni tuzilac za predmet “Srebrenica”; Totalno diletantski, bez istrage, bez dokaza, napamet optuzio pogresnog coveka – pukovnika Vidoja Blagojevica.

Carla Del Ponte (Svajcarska), glavni tuzilac Tribunala, zato sto je potpisala tu optuznicu.

Florence Mumba (Zambija), sudija, zato sto je overila takvu optuznicu “na lepe oci” - nije zatrazila na uvid nijedan dokaz.

2. Zbog ubistva:

Michael Karnavas (SAD), serijski ubica koji se predstavlja kao advokat, koji je na silu branio Blagojevica tokom sudjenja. Zloupotreba polozaja je suvise blaga rec. Kad lekar ili advokat zloupotrebi polozaj na stetu klijenta, zna se sta to znaci.

Suzana Tomanovic (BIH), biće koje sluzi Karnavasu – bila ko-advokat u Blagojevicevom “timu odbrane”

3. Zbog zataskavanja ubistva:

Sledi nepotupuna lista (samo glavni zlocinci), lica zaposlenih u Registraru/Sekretarijatu/Administraciji Tribunala, kao i sudija, koji su zataskavajuci Karnavasov krvavi pir, iz petnih zila nastojali da Blagojevic ostane “kolateralna steta” – nikada slobodan covek:

Hans Holthuis (Holandija), sef Registrara/blagajnik Tribunala;

David Tolbert (SAD), zamenik Holthius-a dok je trajalo sudjenje Blagojevicu, blizak Karnavasov prijatelj, trenutno zamenik Del Ponteove i po svemu sudeci, od Nove godine njen naslednik.

Clanovi sudskog veca koje nije dalo Blagojevicu da se brani, ni da svedoci:

Liu Daquin (Kina), predsedavajuci

Volodymyr Vassylenko (Ukrajina)

Carmen Maria Argibay (Argentina)

Clanovi zalbenog veca koje nije htelo da ispravi ociglednu pristrasnu i neprirodnu Odluku Sudskog veca:

David Hunt (Australia)

Inés Weinberg de Roca (Argentina)

Clanovi zalbenog veca koje je izreklo konacnu presudu:

Andrésia Vaz (Senegal)

Theodor Meron (SAD), bivsi predsednik Tribunala

Clanovi zalbenog veca koje nije dalo Blagojevicu da promeni odbranu i zalbenog veca koje je izreklo konacnu presudu:

Fausto Pocar (Italija), predsedavajuci i aktuelni predsednik Tribunala

Mohamed Shahabuddeen (Gvajana)

Mehmet Güney (Turska)

4. I na kraju, zbog neispunjavanja ustavnih obaveza prema sopstvenom drzavljaninu, orgomnu odgovornost snose organi Republike Srpske i Srbije.

Pogotovo Rasim Ljajic kao predsednik Nacionalnog saveta za odnose sa Haskim tribunalom Republike Srbije i Jovan Spaic, direktor Sekretarijata za odnose sa Haskim tribunalom Republike Srpske.

Jovan Spaic - zanimanje: kvisling

Ovaj Spaic je posebna prica: on je mega-odgovoran posto je godinama aktivno u uspesno sprecavao da informacija o “slucaju Blagojevic” sluzbenim putem stigne do najvisih instanci drzave Republike Srpske. Gospodin Spaic je privatno i sluzbeno dokazani kvisling i petokolonas koji treba odgovarati za veleizdaju.

---------------------------------------------------------------------
18. AVGUST 2007      

Stenogrami sa rocista u drugostepenom postupku

Konacno, docekali smo da Tribunal na svom sajtu objavi sta se to dogadjalo u sudnici u period nakon prvostepene presude.
Naravno, to je sasvim jasno, objavljuju ih sada, “kada je sve gotovo”, odnosno dva meseca nakon izricanja konacne presude. U svim predmetima, transkript rocista “kace na sajt”, desetak dana nakon odrzavanja rocista.
S obzirom na tradicionalni cenzorski pristup u odnosu na “predmet Blagojevic”, dobro je sto su ih ipak dali na uvid javnosti. Evo, pogledajte sta je pukovnik Blagojevic govorio u sudnici izmedju dve presude. (Transkripti postoje samo na engleskom i francuskom jeziku)

 2007

 2006

                                  ZA FRANCUSKI JEZIK KLIKNI OVDE

---------------------------------------------------------------------1. JULI 2007      

Kolumna Danijela Simića

Danijel je autentican i inspirativan narator. Njegove kolumne jednom mesecno zvone u zemlji u kojoj je jedina misterija: “Za koga zvona zvone?”. U mesecu julu, leta 2007-og, Danijel se osvrnuo na “Slucaj Blagojevic”.

---------------------------------------------------------------------

28. JUNI 2007      

Članak u nedeljniku "EVROPA"

Beogradski magazin "Evropa", na tri stranice ilustruje esenciju kalvarije pukovnika Blagojevica. Renomirani advokat Toma Fila, daje svoje vidjenje slucaja, kao i portparol Haskog tribunala, Refik Hodzic.

---------------------------------------------------------------------

21. JUNI 2007      

Koja je valuta i cena pravde?

REKONSTRUKCIJA UBISTVA

In dubio pro reo.

Tako glasi jedan od postulata prava:"U sumnji se daje za pravo optuzenom".
To vam dodje kao 2+2=4 u matematici.

Covecanstvo je stvorilo mehanizam, koji obezbedjuje da bude osudjen samo onaj ko je kriv, a ne onaj koji je “mozda kriv”. Jer, ako je “mozda kriv”, onda je i “mozda nevin”.

Van razumne sumnje – sto bi se reklo.

Tako je u temeljima prava ugradjen osigurac da ne bi doslo do toga da nevin covek bude proglasen krivim.

Idemo dalje:

Pravo, zakon, civilizacija. Jedno bez drugog ne moze.
Ljudi su seli, dogovorili se, stvorili red putem zakona.
Ako neko kaze: “Necu tako, hocu po mome”, onda krsi zakon.
To konstatuje sudija, odnosno sudsko vece.
A sta ako taj sudija/sudsko vece prekrsi zakon?
Onda postoji institut “visa instanca”.
A sta ako se ta visa instanca ogresi i td?
Ultimativno dolazimo do krajnje instance, a to je javnost.
Ako javnost ne sazna nikada, onda imamo formulu za nekaznjeni zlocin/zloupotrebu/krsenje zakona!

Sudije u Haskom tribunalu nemaju visu instancu!

Njih niko ne kontrolise, ne ocenjuje.

Reagovacete: “A, Ujedinjene Nacije? Zaboga, pa Savet bezbednosti UN-a je osnovao Tribunal!”
Repliciracu vam: “Pukovnik Blagojevic je uputio dopis kancelariji generalnog sekretara UN-a upravo vodjen tom logikom. Dobio je odgovor od cele jedne recenice – “Mi nemamo jurisdikciju nad Haskim tribunalom”
Dakle, imamo sudije koje daleko od ociju javnosti nesto “sljakaju”, i apsolutno nemaju potrebe nikom da se pravdaju niti da polazu racune.
Pre pojave prava i zakona, neandertalci su pravdu delili toljagom.
Toljaga se transformisala u drveni cekic kojim se danas sudije tako simbolicno sluze.
Nadri-sudije iz Haskog tribunala imaju jednu kolekciju cekica poredjanih po velicini, kao oni setovi kuhinjiskih nozeva. Najveci cekic nije cekic vec je malj.
E sad, oni dosad nisu imali potrebu da se late tog malja, ali u “slucaju Blagojevic” bili su prinudjeni da povuku i taj najdrasticniji potez. To je trenutak kada prestane krasnorecivost, akademsko blebetanje i nastupa brutalna sirova sila.

Kako je doslo do toga da sudije ispucaju sav arsenal na samog, nezasticenog Blagojevica?

Blagojevic, cisto radi uporedenja, nije imao nista od tog arsenala-samo istinu i argumente.
Iako, nemaju visu instancu, haske sudije ipak nisu skloni da koriste te malo vece cekice posto izaziva paznju – nije lepo za oci, a bogami i usi. 

Tokom svoje golgote u Tribunalu, pukovnik Blagojevic je imao dva jednostavna zahteva:

1) da promeni branioca
2) da svedoci

Neispunjavanje jednog od ova dva sasvim prirodna i logicna zahteva, automatski znaci nelegitiman, nefer postupak, a samim tim i postupak koji treba da se ponovi. A kamoli neispunjavanje oba.

Svako ko ima dovoljno zivaca da se udubi u citanje spisa u predmetu “Blagojevic”, ostace zgranut kakvim se sve vratolomijama sluze sudije, samo i samo da ne udovolje Blagojevicevom zahtevu. Vrdaju, kruze, traze opravdanja, izmisljaju opravdanja, tako da je ocigledno da su unapred zauzeli stav da nece, odnosno da ne smeju da mu udovolje, a tek onda smisljaju razloge.
Zasto?
Zbog cega taj fanatizam?
Zbog cega su kreirali takvu naopaku, nenormalnu situaciju: da sude coveku koji ne moze da se brani i koji ne moze da svedoci – tako ocigledna farsa?

Jedini moguci motiv je – da se ne sazna istina. I po ceni da je to jasno svima!
Dati Blagojevicu da se brani, de facto znaci - pustiti ga da trijumfalno razbije Tuzilastvo, da dokaze da je cist ko suza i da izadje iz zatvora kao slobodan covek.
Ne plase se oni zahteva za obestecenje, jer na vreme su se obezbedili – Tribunal ne prihvata nikakav zahtev za obestecenje.

Interesantna neka institucija, zar ne?
Jedina na svetu koja:

-          moze da gresi koliko hoce i da ne odgovara.
     (A greska obicno znaci unisteni ljudski zivot/zivoti)

-          nema visu instancu koja je kontrolise; 

Da se vratimo na prvi zahtev pukovnika Blagojevica koji je hiljadu puta ponovio i isto toliko puta su ga hladnokrvno odbijali.
Blagojevic je zatrazio da promeni branioca JEDNOM, i to prvog koji mu je dodeljen - i nisu mu dali.
Zasto je to vazno? Pa, svaki hronicar Tribunala dobro zna da su na desetine optuzenika menjali svoje advokate (po sluzbenoj duznosti-koje placa Tribunal). Postoje naravno slucaji gde je jedan optuzenik vise puta menjao sluzbenog branioca. Jedan optuzenik je promenio cak pet advokata i to samo u prvostepenom postupku.
A Blagojevicu nije dozvoljeno nijednom.

Kad citamo obrazlozenja Registrara i sudija vidi se da im ta opcija nikada nija pala napamet. Uopste se ne upustaju ni u razmatranje.
Nema tu recimo pokusaja, uslovljavanja: “U redu - dacemo ti sada i nikada vise”, “Dacemo ti sada, ali imas zut karton i pazi sledeci put kada biras advokata”, “Dacemo ti advokata, ali on ima samo mesec dana da se pripremi da ne trpi postupak”…
Ne! Ponavljam, prvo se krece od jedine opcije, jedinog scenarija – “Blagojevic ne sme dobiti novog advokata”, a onda se smislja obrazlozenje.

Sasvim je moguce, sasvim je realno, da se desi ono sto je Blagojevic naveo kao razlog za smenu: “Izabrao sam advokata, ubrzo sam shvatio da me prevario, da je zloupotrebio poverenje”.
Ali ne - toliko meseca je proslo, toliko administrativaca iz Registrara, toliko sudija su se bavili ovim, a nikome nije palo napamet da to tako posmatra!? Jednostavan, prost, kristalan zahtev.

Jedan od glavnih razloga odbijanja je bio: “Ako ti damo da promenis branioca, to se usporiti postupak i samim tim ugroziti tvoje pravo na ekspeditivno sudjenje”.
Ali, sta se zapravo desilo: umesto “Moze” sto je kratko i jednostavno, oni su rekli “Ne moze” i obrazlazuci to (nesto sto je nemoguce obrazloziti) potrosili sate i sate, stotine stranica dokumentacije, nekoliko puta se Registrar izjasnjavao, sazivano je Sudsko vece, pa Zalbeno vece… Da ne govorim koliko je puta zbog toga sudjenje prekidano.

Ovde cu samo da pomenem nesto jako vazno: kad pogledate proceduru koja je bila potrebna Blagojevicu da ispuni svoje osnovno pravo – videcete da je on bukvalno je prosao sve instance u Tribunalu i da je to trajalo godinama. Medjutim, dan nakon prvostepene presude, posle onog pozorista lutaka od sudjenja, Blagojevicu je saopsteno da moze da promeni Karnavasa. Bez procedure, bez instanci…

Eh moji majstori, mnogo ste, da se blago izrazim – zabrljali stvar.

Sto se tice drugog zahteva Blagojevica – da svedoci, to je uguseno po kratkom postupku.
Sudsko vece je reklo “Ne moze” i ne samo to, posto je sada bilo saterano uza zid, primorano je bilo da uzme malj za jednu velicinu manju od najvece moguce velicine. (Najveci malj je ostavljen za kraj)

O cemu zapravo govorim?

Naime, sudsko vece u Tribunalu ima visu instancu, koja se zove zalbeno vece. Dakle, vracamo se na onaj zastitni mehanizam covecanstva, koji sprecava da clanovi sudskog veca pocnu da orgijaju kako im se prohte.
Ali, nazalost nije bas tako! Optuzeni mora da trazi dozvolu, tkzv. "sertifikaciju" od sudskog veca da se obrati zalbenom vecu. Ukoliko sudsko vece ne odobri, odluka je konacna i optuzeni moze da se slika! Upravo je Sudsko vece, nemajuci kud, iz svog pozamasnog arsenala, izvadilo taj kec iz rukava, kao odgovor na Blagojevicev zahtev da svedoci. Jednim potezom su brutalno onemogucili Blagojevicu da se zali, da prica, da svedoci! Opasni frajeri – nema sta. Sta to, ono bese visa instanca?
I ne samo oni, nego i ovi iz Zalbenog veca, koji su tri godine kasnije izrekli konacnu presudu, su definitivno stavili taj zahtev ad acta.

Epilog: Pukovnik Blagojevic nikada i nigde nece svedociti!

Ajde malo dok pokusamo da svarimo ovu cinjenicu, da se zapitamo sta to zapravo znaci?

Sa logickog aspekta: Imate recimo obavezu procesuiranje krivicnog dela ubistva. Sreca u nesreci -  imate očevica. Medjutim, vi necete da ga cujete. Ne treba vam!

Sa pravnog aspekta: Pravnici dobro znaju da obicni ocevidac i optuzeni-ocevidac nisu u istoj ravni. Naprotiv! Daleko je vaznije, stavise - neophodno je cuti optuzenog očevica. In dubio pro reo – secate se.

U svakom slucaju, svako, ko bi hteo da sazna istinu bi bio presrecan da cuje svakog svedoka. A ovi Tribunalski frajeri?!

Ovi su napravili SVE da se istina ne sazna!

Podsecam, ovaj sajt postavlja elementarna pitanja, pa ajde da postavimo i ovo:

Kako osuditi nevinog coveka?

Dakle, nemate dokaza, i samim tim suoceni ste sa nemogucom misijom.
Odgovor glasi: Zavezes mu ruke, zapusis mu usta hermeticki, ( i to zauvek) - i osudis ga!

Toliko su abnormalnih svinjarija izveli ove sudije u pokusaju, da je, ne jednom, Tuzilastvo bilo primorano da otvoreno stane na strani Blagojevica. Da, dobro ste procitali! Naravno, ne zato sto su naprasno dobili izlive ljubavi prema njemu, nego su shvatili, a to i napisali, da ce Blagojevic sigurno dobiti ponovno sudjenje, s obzirom da su mu sudije ukinuli sva prava.
Kako bi ste se i vi, postovani citaoci, uverili u bezobzirnost i bahatost haskih delioca pravde, u nastavku slede kljucni delovi njihovih pisanija. (Kompletna dokumentacija se nalazi na oficijalnom sajtu Tribunala, OVDE; Srpska verzija je OVDE, ali dobrano kasni sa azuriranjem).

Imacete osecaj da ste usli u zonu sumraka, jer tu teorija gravitacije ne znaci nista, logika je davno izumrla, a da ne govorimo o pravu i zakonima.
Ajde bas da vidimo kako su oni pokusali argumentovati nesto sto se argumentovati ne moze…

 - POČETAK REKONSTRUKCIJE -

D O S I J E

 KAKO SE TRIBUNAL

 GODINAMA IZIVLJAVAO

 NAD BLAGOJEVICEM

U svom poslednjem manifestu, prilikom egzekucije, dzelati koji sebe nazivaju Zalbeno vece, su obelodanili nesto sto bi trebalo da bude konacna presuda Blagojevicu.

Tu pise da oni nisu imali sta da presudjuju jer sve je vec presudjeno u nekoj predhodnoj presudi tj. Odluci. Kad pogledamo taj “predhodni dokument”, tamo se saopstava nesto sto je prepisano u predhodnom dokumentu i sve tako u nizu - silaznom spiralom… Sve dok ne dodjemo do inicijalnog dokumenta.

U tekstu koji sledi, pogledacemo taj niz dokumenata, od prvog do zadnjeg (konacne presude) i videcemo na delu medjunarodno pravo.

Ako je ovo pravo, ovom prilikom zelim da izjavim saucesce svim pravnicima gde god bili i radili.

Posto se u dokumentaciji koja sledi, sudije cesto pozivaju na osnovne akte Tribunala, ovde dajem pregled:

Prolog: Vidoje Blagojevic je 25.maja 1995 postavljen za komandanta Bratunacke brigade. Nekoliko dana kasnije, 6.jula, pocinje akcija za osvajanje Srebrenice i Zepe pod operativnim imenom “Krivaja 95”. Srebrenica pada 11.jula 1995.

Tri godine kasnije, 30.oktobra 1998, podignuta  je tajna optuznica protiv Vidoja Blagojevica. Sudija Florens Mumba je potvrdila optuznicu 2.novembra 1998. Blagojevic je optuzen za “Srebrenicu”: genocid ili alternativno saucesnistvo u genocidu, istrebljenje kao zlocin protiv covecnosti, ubistvo kao zlocin protiv covecnosti, krsenje zakona i obicaja rata, progon na politickoj, rasnoj i religioznoj osnovi kao zlocin protiv covecnosti. I sve ovo po individualnoj i po komandnoj odgovornosti.

Optuznica je dopunjena 27. oktobra 1999 i ponovo je Florens Mumba dala zeleno svetlo. Dodate su dve nove optuzbe: deportacija kao zlocin protiv covecnosti i nehumano postupanje bazirano na prisilnom premestanju kao zlocin protiv covecnosti.

Sve u svemu, sa ovakvom optuznicom, ako je Blagojevic kriv ne gine mu 10 dozivotnih robija. (Odsluzis jednu dozivotnu, pa drugu i tako…)

Blagojevic je kidnapovan u Banjaluci 10. avgusta 2001. Blagojevic daje punomocje americkom advokatu grckog porekla Majklu Karnavasu 31.avgusta 2001. godine.

Blagojevic vrlo brzo pocinje da sumnja u postene namere Karnavasa, a sve postaje jasno na konferenciji o stanju u postupku 21. marta 2002, kada Karnavas nagovestava postavljanje Suzane Tomanovic za ko-advokata, koja je do tada bila prevodilac Karnavasu.

Od tog trenutka pocinje borba Blagojevica da promeni odbranu.

Paralelno sa ovim razvojem dogadjaj, Tuzilastvo nije casilo cas, pa je optuznica ponovo menjana u nekoliko navrata: 22. januara 2002, 27.maja 2002 i konacno 26. maja 2003.

I pored protivljenja Blagojevica, Registrar postavlja Suzanu Tomanovic na mestu ko-advokata 25. septembra 2002.

Serija odbijanja Blagojevicevih razumnih i osnovanih zahteva da promeni advokata i ko-advokata pocinje 9.decembra 2002:

DOKUMENT BR. 1

Datum: 9. decembar 2002
Naziv: “Odluka po usmenom zahtevu Blagojevica za promenu ko-advokata”
Donosi: Predpretresno Sudsko vece
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:

(a) I advokat i ko-advokat su postavljeni od Registrara u skladu sa pravilnikom Tribunala

(b) Sudsko vece nije primetilo atmosferu nepoverenju izmedju glavnog advokata i ko-advokata, stavise, advokat je izrazio poverenje u svog ko-advokata

(c) Ne moze se zakljuciti da je ko-advokat nekompetentan i da se ponasa na nacin suprotno najboljim interesima njenog klijenta

(d) Nedozvoljivo je da optuzeni Blagojevic namerno unistava atmosferu poverenja i da daje neargumentovane izjave da je nemoguca saradnja izmedju njega i ko-advokata i na osnovu toga trazi promenu ko-advokata

(e) Navodni problemi izmedju optuzenog i njegovog tima odbrane nastali su zbog zelje optuzenog da angazuje trece lice kao ko-advokata, a ne zbog zloupotrebe, nesposobnosti ili sukob interesa od strane ko-advokata

(f) Sudsko vece ne moze identifikovati nijedan osnov koji bi doveo da atmosfere nedovoljnog poverenja izmedju optuzenog i njegovog tima odbrane ili bi, alternativno, pokazao da saradnja na relaciji optuzeni – tim odbrane nije vise moguc

(g) Nikakva steta nece biti naneta optuzenom ako Tomanovicka ostane ko-advokat, i da se promeni ko-advokat u ovoj fazi postupka moze naneti stetu optuzenog, tako sto ce izazvati zastoj u postupku i na taj nacin prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje

Cinjenice koje predpretresno Sudsko vece ne pominje:

Nekoliko dana nakon sto je aplicirala, gospodicna Suzana Tomanovic je 1.marta 2002 primljena u Advokatsku komoru Republike Srpske; sto ce reci da pre toga, nikada nije bila advokat, posto nije ni bila clan nijedne advokatske komore.

DOKUMENT BR. 2

Datum: 8. april 2003
Br. stranica: 2
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/registry/030408e.pdf Naziv: “Odluka po usmenom zahtevu Blagojevica za promenu tima odbrane”
Donosi: Registrar
Potpisnik: Hans Holthuis, sef Registrara
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:  

-          Optuzeni nije pokazao sustinske razloge koje se odnose na ispunjavanje profesionalne etike Tomanovicke, koji bi opravdali smenu

-          Nema promene u okolnostima od Odluke predpretresnog Sudskog veca od 9. decembra 2002 (Dokument br.1)

-          Da promenimo ko-advokata u ovoj fazi postupka moze naneti stetu optuzenom, tako sto ce izazvati zastoj u postupku i na taj nacin prekrsiti njegovo pravo na ekspeditivno sudjenje. 

Komentar Odluke: Kao sto vidite ovo je iskopirano iz Dokumenta 1. Pominje se konstantno “ova faza postupka”. Cinjenica je da sudjenje pocinje tek 14. maja 2003, tako da sve se ovo desava pre nego sto je sudjenje pocelo.

DOKUMENT BR. 3

Datum: 3. juli 2003
Br. stranica: 45
Br. paragrafa: 121
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/trialc/decision-e/030703.htm
Internet adresa (srpski): http://www.un.org/icty/bhs/cases/blagojevic/documents/decisions/trch/blag-dec030703b.htm
Naziv: “Odluka po pismenom zahtevu Blagojevica za promenu tima odbrane”
Donosi: Sudsko vece
Potpisnik: Liu Daquin (Kina), predsedavajuci sudija
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:

(Izdvojeni su relevantni paragrafi):

23. Ovo Sudsko vece potvrdjuje da Registrar ima primarnu nadleznost u odnosu na pitanja vezana za postavljanje advokata        

29. Dva glavna razloga su bila predocena od strane optuzenog kao osnova za nedostatak poverenja izmedju optuzenog i njegove odbrane: postavljanje Suzane Tomanovic na mestu ko-advokata i ozbiljan prekid komunikacije izmedju optuzenog i njegove odbrane.           

Odgovor Registrara: 

61. Registrar odgovara da u svojoj interpretaciji Clana 15 Direktive, koja govori o postavljanju ko-advokata, pravo na izbor advokata je ograniceno na samo jednog advokata, odnosno to znaci da optuzeni ima pravo da bira samo glavnog advokata. Registrar, isto tako, podvlaci da Clan 19 daje pravo glavnom advokatu, a ne optuzenom, da trazi smenu ko-advokata.

Registrar se poziva na jurisprudenciju Tribunala, i njegovog sestrinskog Tribunala (Ruanda), kao i na jurisprudenciju Evropskog Suda za Ljudska Prava, da bi podupreo svoju interpretaciju Clanova 16 i 19 Direktive.

66. Kao cuvar Tribunalovog sistema za pravnu pomoc (fond kojim se placa advokat optuzenog)

Registrar navodi da “u cilju ocuvanja sistema za pravnu pomoc i da se osigura pravo optuzenog na ekspeditivno sudjenje, generalno je prihvatljivo da odbijemo da promenimo advokata, onda kada je postupak vec poceo.

69. U odnosu na to da li ima smisla nametati odbranu Blagojevicu, Registrar smatra da to sto optuzeni ne priznaje njegovu odbranu i odbija komunikaciju s njegovom odbranom je njegova odluka i da je to neproporcionalna mera cak i ako on oseca nedostatak poverenja ili vere u odnosu na advokate koji ga zastupaju. Registrar upozorava da “moguce posledice presedana - odluke da dozvolimo optuzenom da promeni ko-advokata na osnovu njegovih aktivnosti kojima podriva i ometa postupak, jer ce se odraziti na sve postupke pred Tribunalom”.

Odgovor Tuzilastva:

71. S obzirom na totalan prekid komunikacija izmedju optuzenog i Karnavasa, kao i na nove informacije koje nam je predocio g-din Blagojevic, Tuzilastvo mora napustiti dosadasnju neutralnu poziciju u odnosu na pitanje da li advokat treba biti smenjen, i podrzava zahtev g-dina Blagojevica.

Ako se ovako nastavi (sa nametnutim advokatom, prim A.B.), to bi moglo da izazove krsenje prava optuzenog i samim tim da rezultira ponistenjem presude i ponovnim sudjenjem.

Ukoliko ovo Sudsko vece prihvati Zahtev optuzenog, Tuzilastvo smatra da “kratak prekid od ne vise od tri meseca bi bio dovoljan da bi se prebrodila zamena tima odbrane, i da se da vremena novim advokatima da se upoznaju i pripreme za slucaj”. 

72. Tuzilastvo navodi da jurisprudencija Tribunala dozvoljava odstranivanje ili zamenu advokata, tamo gde je “dobar razlog” predocen, i smatra da totalan prekid komunikacije predstavlja “dobar razlog”.

Tuzilastvo podseca da je i sam Registrar isto tako prihvatio nepostojanje poverenje i komunikacije kao osnov za promenu advokata.

Tuzilastvo smatra da aktuelna situacija - nepostojanje komunikacije i apsolutno nepostojanje poverenja, neizostavno iziskuje imenovanje novog advokata.

U svetlu najnovijih dogadjaja u slucaju, Tuzilastvo smatra da nepostojanje komunikacije, moze “itekako uticati na krsenje prava g-dina Blagojevica na fer sudjenje”

(Ovde Tuzilastvo misli na nagodbe sa Tuzilastvom dvojice iz tog predmeta (Momir Nikolic i Dragan Obrenovic), koji su pristali da svedoce protiv suoptuzenih u istom predmetu, prim.A.B)

Ove nagodbe se desavaju u vreme kada optuzeni nema nikakvu komunikaciju sa timom odbrane. To su znacajne promene u predmetu. Tuzilastvo smatra, da bez komunikacije sa optuzenim i bez njegovih instrukcija, advokat koji ga zastupa ne moze da ga brani. 

Diskusija Sudskog veca:

73. Prema medjunarodnom pravu u jurisprudenciji i Statutu ovog Tribunala, kao sto ce biti elaborirano u produzetku, optuzeni koji nema sredstva da placa advokata, nema pravo na izbor advokata po sopstvenog volji.

Komentar: U fusnotama Sudsko vece objasnjava gde nalazi uporiste u ovakvom stavu.

U fusnoti 210, kaze:

Tuzilac protiv Žan/Jean Kambanda, Case No. ICTR-97-23-A, Prvostepena presuda, 19 Oktobar 2000, para. 33: “Zalbeno vece je zakljucilo, u svetlu tekstualne i sistematske interpretacije odrednica u Statutu i Pravilniku, tumaceni u saglasnosti sa relevantnim odlukama Komiteta za ljudska prava i organa Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava sloboda, da je pravo na besplatnu pravnu pomoc od strane advokata ne znaci i pravo na izbor tog advokata.

Slucaj Žan-Pol/Jean-Paul Akayesu, Konacna presuda, paragrafi 61 i 62: “U principu, pravo na besplatnu pravnu pomoc od strane advokata ne znaci i pravo na izbor tog advokata. Pravo na izbor advokata se imaju samo oni optuzeni koji mogu da snose finansijske troskove advokata. U praksi, Registrar generalno uzima u obzir izbor optuzenog koji nema para da plati advokata, u odnosu na Registrarovu listu advokata. Medjutim, po misljenju Zalbenog veca, Registrar nije obavezan da ispuni zelju optuzenog koji nema para da plati advokata. Registrar ima siroku diskreciju, koju primenjuje u interesu pravde.

74. Prihvatajuci da zelje optuzenog prilikom izbora advokata koga postavlja Registrar mogu biti relevatne, Sudsko vece, podseca da je pravo optuzenog koji nema para da plati advokata, da bira advokata – ograniceno pravo, i podseca na misljenje Evropskog Suda za ljudska prava u odnosu na Clan 6 (3) Evropske konvencije: “Istina je da Clan 6(3)(c) omogucava osobi koja je optuzena za kriminalni prestup, da bude zastupana od strane advokata, izabranog od strane te osobe. Medjutim, to pravo se ne moze smatrati apsolutnim. To mora biti podlozno odredjenim ogranicenjima – tamo gde je u pitanju besplatna pravna pomoc i tamo gde Sud treba da resi, da li je u interesu pravde da optuzeni bude zastupan od strane advokata koga je on izabrao.

U vezi postavljanja advokata, nacionalna pravosudja u svakom slucaju uzimaju u obzor zelje optuzenog.” Zaista, nemacko pravosudje ima takav pristup. Ipak, ti Sudovi mogu da ignorisu te zelje kada postoje relevantni i dovoljni osnov koji ukazuju da tako mora u interesu pravde.

75. Sudsko vece dalje podseca na opservaciju Zalbenog veca Tribunala u Ruandi u slucaju Akayesu: Pitanje prava optuzenog, (koji nema para da plati advokata), na izbor advokata koji ce da ga zastupa, zahteva balansiranje dva uslova: prvo, da se optuzenom omoguci efektivna odbrana i drugo pravilna upotreba Tribunalovih resursa. Zalbeno vece je zakljucilo da iako Registrar generalno uzima u obzir izbor optuzenog, nije obavezno da uslisi zelje optuzenog koji nema para. Registrar ima siroku diskreciju, koju koristi u interesu pravde.

79. Kao sto jasno proizlazi iz Statuta, Pravilnika i Direktive, i kao sto je nedavno potvrdjeno od strane predsednika Tribunala, optuzeni nema pravo da ima ko-advokata. To spada u okvir diskrecija Registrara koji odlucuje da imenuje ko -advokata u interesu pravde i na osnovu zahteva glavnog advokata. 

84. Postavljanje Suzane Tomanovic za ko-advokata, imajuci u vidu da se pocetak sudjenja priblizava, moze se smatrati da je u interesu optuzenog.

85. Sudsko vece je to zakljucilo imajuci u obzir cinjenicu da je optuzeni taj koji je optuzen u ovom postupku i da kao takav, jasno je da su mu vazne kvalifikacije, sposobnost i izbor clanova njegovog tima odbrane.

86. Kako stoji u Direktivi, Registrar ima ovlascenje da suspenduje ili povuce advokata. Clan 19 (A) Direktive kaze da “u interesu pravde, Registrar moze da: (i) povuce advokata na osnovu njegovog zahteva ili na zahtev optuzenog, (ii) na zahtev glavnog advokata povuce ko-advokata”. Na taj nacin, Registrar je ovlascen da svojom diskrecijom povuce advokata na zahtev optuzenog, medjutim, ukoliko takav potez nije u interesu pravde, Registrar ima diskreciono pravo da odbije smenu advokata. Postoje slucaji u Tribunalu gde je Registrar prihvatio zahtev otuzenog da se razresi njegov advokat. U ovim slucajima, Registar je ili naglasio da “postoje izuzetne okolnosti”, ili da se advokat koji je razrezresen, saglasio da je njegovo razresenje opravdano i u interesu pravde. Postoje, takodje, i izuzetni slucaji gde je Sudsko vece dozvolilo razresenje advokata. Kao sto ce biti diskutovano dalje u tekstu, Registrar ovog Tribunala i Tribunala u Ruandi, kao i Sudska i Zalbena veca oba tribunala, su vec odbijali zahteve raznih optuzenih za razresenje njihovih advokata. Iz tih slucaja se jasno vidi da teret dokazivanja pada na optuzenog koji trazi razresenje advokata, da demonstrira dobar razlog za razresenje postavljenog advokata.

100. Kao sto je ovo Sudsko vece vec konstatovalo, optuzeni nema pravo da jednostrano unisti poverenje izmedju njega i njegovog branioca. Slicno, optuzeni nema pravo da tvrdi da se desio prekid u komunikaciji samo na osnovu njegovih jednostranih postupaka, ukljucujuci i odbijanje da se sastane sa advokatom ili da prima dokumente od njega, u nadi da ce takvi postupci rezultirati razresenjem njegovog advokata od strane Registrara.

106. U odnosu na “nedostatak poverenja” u njegovog glavnog advokata koji se razvio kod optuzenog nakon postavljanja Tomanovicke, Sudsko vece nalazi da ne postoje objektivni osnovi da potkrepe njegov “nedostatka poverenja”. Nije sporno da je je Karnavas bio obavesten da optuzeni ne zeli Tomanovicku za ko-advokata. Dok njeno postavljanje objektivno moze da se posmatra kao osnov za sukob izmedju optuzenog i njegovog branioca, to se ne moze objektivno posmatrati da je to neosnovana odluka do te mere, da optuzeni treba izgubiti poverenje u advokatove sposobnosti ili posvecenost odbrani. Advokatovi postupci nakon postavljanja Tomanovicke, treba da budu takvi da optuzeni razume razloge takvog izbora i da se omoguci da optuzeni shvati da su glavni i ko-advokat posveceni da ga u potpunosti zastupaju. Nema indikacija u zapisniku da je bilo suprotnih postupaka od ovih. Samim tim, nedostatak poverenja nije opravdan. Dakle, “nedostatak poverenja” ne moze biti osnov za razresenje advokata.

110. Optuzeni je naveo da njegovo odbijanje da u bilo kojoj formi komunicira sa njegovim advokatom ili drugim clanom njegove odbrane, je zasnovano, izmedju ostalog, na nedostatak poverenja u odnosu na advokata, a to je ovo Sudsko vece zakljucilo da je neosnovano. Sudsko vece zato zakljucuje da su postupci optuzenog u odnosu na prekid komunikacije bez valjanog razloga. Sudsko vece smatra da ne postoji objektivno opravdanje za njegovo odbijanje da komunicira sa advokatom, i narocito, ne postoji razlozno objasnjenje za odbijanje dostave materijala ili dopisa u ovom slucaju koju su sacinjeni od drugih izvora – mimo advokata. Na kraju krajeva, postupci optuzenog su samo na njegovu stetu. Stavise, Sudsko vece naglasava da takav kurs optuzenog, koji se zasniva samo na zelji da se otpusti njegov advokat, kao forma protesta, je nedozvoljivo. 

Sudsko vece: Sta da se radi, prakticno, sada?           

112. Umesto da preduzme nesvakidasnju i neopravdanu meru rezresenja inace kvalifikovanog, efikasnog, posvecenog i pripremljenog advokata, sta bi trebalo Sudsko vece da preduzme? Postavljajuci ovo pitanje, Sudsko vece bi zelelo da naglasi da nije obavezno da preduzima bilo kakvu meru. Kao sto je vec opsirno diskutovano u ovom tekstu, Sudsko vece smatra da optuzeni nije ubedio Sudsko vece da treba da preduzme bilo kakvu meru. Samim tim, bilo koji potezi koje ce Sudsko vece povuci su diskrecioni i u duhu zalaganja i posvecenosti da u ovom predmetu, ne samo da pravda bude zadovoljena, nego i da se vidi da je pravda zadovoljena, i da to optuzeni vidi.

113. Na osnovu zakljucaka koje je izvelo iz zapisnika, ovo Sudsko vece nalazi da su opcije prilicno ogranicene. Ne postoje osnovi za diskvalifikaciju advokata, kao sto su dokazi o zloupotrebi, ili osnovi za razresenje advokata, kao sto su nepridrzavanje odredbama Kodeksa, ili slucaj sukoba interesa sa optuzenim. Kao pitanje fer odnosa prema optuzenom, Sudsko vece bi posmatralo zastoj u postupku izazvan nepotrebnom smenom advokata, koji ne bi bio manji od 5-6 meseci, kao krsenje njegovog prava na ekspeditivno sudjenje.

Dalje, kao pitanje principa, Sudsko vece ne zeli da ohrabri kurs postupaka optuzenih pred ovim Tribunalom, koji zele da jednostrano uniste njihov odnos sa postavljenim advokatom kako bi dobili novog advokata, ili ko-advokata po njihovom izboru.  Takav kurs postupaka, pogotovo u odmaklim fazama ovog kompleksnog predmeta, moze da izazove dugi zastoj. 

114. Sudsko vece veruje, da u neku ruku nesvakidasnja, ali sigurno manje drasticna mera u odnosu na onu koju optuzeni zahteva, moze biti od pomoci svima koje su zainteresovane strane u ovom postupku. U svetlu aktuelnih okolnosti, i kao pokusaj za promociju bolje komunikacije izmedju optuzenog i njegove odbrane, specijalan korak treba biti nacinjen. Dok glavni i ko-advokat nastavljaju da zastupaju i brane optuzenog u ovom predmetu, dodatan resurs ce biti stavljen na raspolaganju optuzenom na odredjeno vreme. Kao pokusaj da poboljsa odnose izmedju optuzenog i njegove odbrane, Sudsko vece ce zamoliti Registrar da imenuje, u konsultaciji i uz saglasnost optuzenog, “pravnog predstavnika” u fiksnom vremensko intervalu da radi sa optuzenim i sa njegovom odbranom i da obezbedi da interesi g-dina Blagojevica budu potpuno zastupani.

 Zakljucak: 

116. Prilikom procene da li imenovani branilac optuzenog treba da bude razresen, na osobi koja trazi razresenje je da zadovolji Registrar, kako bi on primenio svoje diskreciono pravo da povuce takvog branioca “u interesu pravde”. Faktori ili osnovi koji su relevatni takvoj oceni su, izmedju ostalog, ispunjavanje profesionalnih obaveza i odgovornosti, da advokat zadovoljava kvalifikacione kriterijume prema Pravilniku Tribunala, postojanje sukoba interesa, bilo koja vrsta zloupotrebe, i izvrsavanje obaveza vredno, kompetentno i lojalno u odnosu na klijenta. Teret dokazivanje je na osobi koja trazi razresenje postavljenog advokata da pokaze dobar razlog za razresenje postavljenog advokata. Optuzenici, prema tome, moraju da paze kada zajedno sa Registrarom biraju branioca.           

117. Optuzeni koji nema para da plati, nema apsolutno pravo da bira branioca. To je ograniceno pravo, i u okviru diskrecije Registrara je da ignorise zelje optuzenog ukoliko relevantni i zadovoljavajuci osnovi postoje da bi se zakljucilo da je to ignorisanje u interesu pravde.           

118. Ne postoji pravo na ko-advokata. Ko-advokat moze da bude imenovan u interesu pravde i na zahtev glavnog advokata. Iako radi prema instrukcijama glavnog advokata, ko-advokat je obavezan da izvrsava svoje obaveze u najboljem interesu optuzenog, i u skladu sa Pravilnikom, Direktivom i Kodeksom Tribunala. 

119. Jedan aspekt prava na fer sudjenje je pravo na ekspeditivno sudjenje. Neposredno pre, ili u bilo koje vreme nakon pocetka sudjenja, samo najvanredniji zahtevi za razresenje branilaca bice razmatrani, posto svaka smena advokata ce se odraziti na pravo optuzenog da bude sudjen ekspeditivno.

120. U ovom slucaju, Sudsko vece prihvata da postoji nesloga izmedju optuzenog i njegovog advokata. Medjutim, nesloga nije isto sto i fundamentalno nepostojanje poverenja zbog zloupotrebe ili nehata. Izabrati da ne komunicirate sa advokatom nije isto sto i situacija kada advokat ne izvrsava njegovu obavezu da ne obavestava i ne komunicira sa advokatom. Nedostatak poverenja u advokata, bazirano na neslaganju u pristupu odbrani, ukljucujuci i kriterijumi na osnovu kojih je doslo do izbora ko-advokata, razlikuje se od nedostaka poverenja zbog neispunjavanja profesionalnih i etickih obaveza imenovanog advokata.

Dispozicija:

Bice postavljen pravni predstavnik na period od ne vise od tri meseca kao mera da se normalizuje situacija.

KOMENTAR:

Kao sto ste mogli da primetite, dosta sam prostora posvetio ovom dokumentu. Razlog je jednostavan: to je kljucni dokument licemerja, vrhunac ludila i pristrasnosti, gde je crno-belo i obrnuto, levo je desno, moguce-nemoguce i td.

Ovaj papir je vazniji i od konacne presude.

Kako?

Pa u konacnoj presudi sudije Zalbenog veca ekplicitno kazu da se samo pozivaju na predhodne odluke, a najvecoj meri referenca je ova Odluka Sudskog veca.

DOKUMENT BR. 4

Datum: 7. novembar 2003
Br. stranica: 25
Br. paragrafa: 54
Internet adresa: http://www.un.org/icty/blagojevic/appeal/decision-e/031107.pdf
Naziv: “Odluka po zalbi Blagojevica na Odluku Sudskog veca po zahtevu za smenu tima odbrane” (Interlokutorna zalba)
Donosi: Zalbeno vece
Potpisnik: Mohammed Shahabuddeen, predsedavajuci veca
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica, zato sto:           

1. Ovo Zalbeno vece je 15. septembra 2003. odbacilo zalbu i sada, 7. novembra 2003. daje razloge.         

Osnovi zalbe:

12. Zalilac tvrdi da je Sudsko vece postupilo nerazumno zato sto je zakljucilo da problemi koji postoje izmedju zalioca i njegove odbrane mogu da se rese ako se zaliocu dodeli privremeni pravni predstavnik. Zalilac predocava da je sustina u cinjenici da on nema nikakvog poverenja u tim odbrane. On kaze da postoji totalan prekid komunikacije izmedju odbrane i njega, i da je situacija dodatno pogorsana podneskom koji je kao odgovor na njegov zahtev podneo Karnavas Sudskom vecu. (U ovom podnesku je Karnavas izneo laznu optuzbu da mu je Blagojevic trazio deo honorara, prim. A.B.) U sustini, zalilac kaze da postoje tri pitanja koja su ga naveli na cvrst stav da “nikada nece biti u mogucnosti da saradjuje sa njegovim aktuelnim timom odbrane”. Zalilac iznosi ova tri pitanja: “Pitanje Tomanovicke”, “Pitanje odbrane” i trece pitanje koje proistice iz podneska Karnavasa. <cenzurisano> (Karnavas je, dakle, izneo laznu optuzbu koju je godinu dana kasnije priznao - da mu je Blagojevic trazio pare, ovaj mu nije dao, pa se zato Blagojevic ljuti.)

Analiza:

22. Iako izbor je ko-advokata stvar koju resava glavni advokat prema Clanu 16 Direktive, izbor glavnog advokata resava Registrar prema Clanu 14 Direktive. Registra moze uzeti u obzir misljenje optuzenog ali ima i diskreciono pravo da ignorise njegove zelje ako je to u interesu pravde.

Registrar i oba Sudska veca koja su do sada razmatrala zahteve ovog zalioca za razresenje njegovog ko-advokata, su prilicno jasno objasnili ove odredbe zaliocu. I pored toga, zalilac, cini se, veruje da ukoliko i dalje nastavi sa svojim pogresnim stavom -  da ima pravo da izabere glavnog advokata, i saglasno tim pravom, da ima i pravo izbora ko-advokata, da ce ova njegova tvrdnja, eventualno biti prihvacena i samim tim da ce mu biti omogucno da promeni advokata. Ovo verovanje je pogresno.

Pitanje odbrane:

27. Advokat ima obavezu da se konsultuje sa zaliocem, ali nije obavezan da prihvata zalioceve poglede na to koji su najbolji nacini da se dodje do ciljeva zalioceve odbrane.

Fusnota: Clan 8 Kodeksa

33. Prilikom odbijanja osnova zalioceve zalbe u ovom poglavlju, Zalbeno vece zeli da ponovo naglasi da se zalilac ne moze osloniti na uporno ponavljanje neosnovanih “subjektivnih pogleda” kako bi obezbedio da mu se omoguci nesto na sta on nema razumno pravo i samim tim nema prava ni da to trazi. 

34. Zalilac naglasava da je Sudsko vece pogresilo zato sto je prihvatilo stav Registrara: “svaki nedostatak poverenja koji Blagojevic moze da ima u odnosu na svog advokata, nikada ne moze biti vazniji od stete nanete ovom sudjenju”

52. Zalilac naglasava u njegovoj zalbi da je advokat morao da se sam povuce iz slucaja zbog stava koji je zauzeo njegov kljent – da ne zeli da bude zastupan od njegove strane. Zalbeno vece se ne slaze s tim. Jednom kada advokat prihvati da zastupa optuzenika pred Tribunalom, advokat ima profesionalnu obavezu da ispunjava zadatak kojeg se prihvatio, ukoliko ne postoji prihvatljiv osnov koji ce on navesti u zahtevu da on sam bude povucen.

54. U ovakvim situacijama, gde zalilac neosnovano odbija pravno zastupanje od strane advokata, profesionalne obaveze tog istog advokata da nastavi da zastupa optuzenog i dalje su na snazi. Zalbeno vece je zakljucilo da je advokat u ovom slucaju posvecen zastupanju zalioca, i da ce zalilac imati fer sudjenje pomognut od strane imenovanog advokata. Odbacujuci zalbu zalioca, Zalbeno vece zeli da jasno predoci zaliocu da je sada iscrpeo sve moguce pravne lekove. Tribunal nece izaci u susret zahtevima zalioca o necemu na sta on nema pravo.

KOMENTAR:

Ovo je Odluka kojom Zalbeno vece, overava neprirodno stanje – cak u poslednjoj recenici, bahato, stavljaju Blagojevicu do znanja, da: “ostaje ti samo da sedis i cutis u sudnici dok ti se sudi, pomiri se sa sudbinom, jer nemas vise prava da se bunis”.

Osim reiteracije prednodno recenog, ova ekipa je pribegla novoj invenciji, ili ako hocete, novom malju iz lepeze koja im visi na zidu – cenzura!

Svaki putnik namernik koji bi zeleo da se upozna sa sadrzajem ove Odluke, je neminovno bio neprijatno iznenadjen. Tamo gde treba da stoje kljucne stvari u Odluci, stoje crne linije. Cak groteskno i tragikomicno izgleda, recimo, strana 21 ove Odluke, koja je kompletno ispunjena crnim redovima. Gledas u tu stranicu, a ono tamo umesto teksta samo crne linije. Transparentno, nema sta – pogledajte i sami OVDE.

Ovde treba podvuci da su ovu “overu” kao clanovi najvise instance u Tribunalu – Zalbenog veca, potpisali sudija Pocar, Guney i Shahabuddeen, izmedju ostalih. Ovo troje ce biti i deo ekipe koja ce izreci konacnu presudu Blagojevicu kasnije. 

DOKUMENT BR. 5

Datum: 9. maj 2007
Br. stranica: 161
Br. paragrafa: 346
Internet adresa: http://www.un.org/icty/indictment/english/blajok-jud070509.pdf
Naziv: “Konacna presuda”
Donosi: Zalbeno vece
Potpisnik: Fausto Pokar, predsedavajuci veca i aktuelni predsednik Tribunala
Argumentacija: Odbija se zahtev Blagojevica za fer sudjenje, zato sto:

13. Istorijat postavljanja Blagojevicevog advokata koji ga je zastupao na sudjenju i njihovom neslaganju je obrazlozena u nekoliko odluka u ovom slucaju. Dovoljno je ovde napomenuti da je Blagojevic dugogodisnji korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc. 

14. Prethodno Zalbeno vece je potvrdilo da kao korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc, Blagojevic nema apsolutno pravo da bira branioca; da je Registrar pravilno postavio kompetentnog advokata koji je posvecen zastupanju Blagojevicevih interesa; da nije postojao dobar razlog za smenu tima odbrane i da njegovi zahtevi nisu bili opravdani zato sto je jednostrano odbio da saradjuje sa njegovim advokatima. Odbacujuci Blagojevicevu interlokutornu zalbu, Zalbeno vece je dalje dodalo, da u takvim uslovima, postavljeni advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa Blagojevica. Dalje, Zalbeno vece ne smatra pogresnim zakljucak Sudskog veca da je zadrzavanje Blagojevicevog advokata, ne samo sto bi zastitilo Blagojevicevo pravo na fer sudjenje, vec i pravo na ekspeditivno sudjenje. 

17. Blagojevic tvrdi da je Sudsko vece prekrsilo njegovo pravo na izbor advokata kada je odbilo da smeni kompletan tim odbrane, nakon prekida poverenja i komunikacije. Ovaj stav sadrzi dva glavna argumenta. Prvo, Blagojevic tvrdi da, cak i kao korisnik Tribunalovog sistema za pravnu pomoc, on ima pravo na advokata po njegovom izboru. Ovaj argument nema utemeljenje. Optuzeni koji ne moze da plati branioca, ima pravo na branioca koji ce mu odrediti Registrar. Registrar generalno uzima u obzir misljenje optuzenog, kao sto je to uradjeno u ovom slucaju, ali je diskreciono pravo Registrara da ignorise njegovo misljenje u interesu pravde. Jednom kada advokat bude propisno imenovan, kao sto je ovde bio slucaj, advokat ima profesionalnu obavezu da nastavi da zastupa optuzenog i moguce ga je povuci ili smeniti, samo ako postoji valjani razlog.

19. Zalbeno vece smatra da je stvar navodnog fee-splittinga (optuzba za podelu honorara prim.A.B.), nije imala uticaja na odluku Sudskog veca da ne smeni advokata. Ipak, Zalbeno vece je razmatralo prirodu i moguci uticaj takve optuzbe u odnosu advokat - klijent radi “kompletnosti i da bude sigurno da je ovo do kraja reseno”. Zalbeno vece, smatra da postavljeni branilac nije prekrsio poverljivost svog odnosa sa klijentom zato sto je pokrenuo pitanje podele honorara, zato sto je eticki obavezan da prijavi takve stvari Registraru. Zalbeno vece smatra da ovo pitanje nije trebalo da utice na njihov odnos, konkretno, imajuci u vidu da Karnavas nije optuzio licno Blagojevica za pokusaj da udje u aranzman podele honorara, nego je objasnio da je to rezultiralo “pritiscima porodice”. 

20. Konstantni prekid komunikacije tokom sudjenja i Blagojeviceve poplake u odnosu na rad i ponasanje njegove odbrane, je rezultat njegovog jednostranog odbijanja da komunicira sa njegovim advokatom, a ne rezultat postupaka njegove odbrane. Recimo, situacija kada je Blagojevic trazio da svedoci je primer Karnavasove stalne spremnosti da sa sastane sa i da pomogne Blagojevicu ali i Blagojevicevo jednostrano odbijanje saradnje. Zalbeno vece smatra da zalilac ne moze da zasniva zahtev za novo sudjenje, na tvrdnji da se desio totalan prekid komunikacije, u situaciji kada zalilac neosnovano odbija da saradjuje sa njegovim advokatom dok traje sudjenje.

22. Blagojevic tvrdi da je njegov branilac vodio odbranu bez ikakve komunikacije s njim i na taj nacin vrsio neefikasno zastupanje koje je bilo na njegovu stetu.  

25. Generalno, u njegovim tvrdnjama, Blagojevic se jednostavno protivi ili zali se na odluke koje je doneo njegov advokat. Stavise, Blagojeviceve poplake u odnosu na Karnavasovo izvodjenje odbrane poticu iz njegovog odbijanja da komunicira sa odbranom i da daje instrukcije odbrani. Zalbeno vece smatra da ovo nije prihvatljiv osnov da bi se postavilo pitanje da li je rad advokata bio pravilan.  

Delimicno protivno misljenje sudije Shahabuddeen-a

1. Podrzavam presudu Zalbenog veca u odnosu na zalbe g-dina Jokica i Tuzilastva. Nazalost, nisam u situaciji da to kazem i u odnosu na zalbu g-dina Blagojevica. Smatram da je g-din Blagojevic na nezakonit nacin sprecen da isprica svoju pricu, i da samim tim on nije imao fer sudjenje, i da s obzirom na okolnosti, njegov slucaj je trebalo vratiti na ponovno sudjenje.

2. G-din Karnavas je bio postavljen 3. septembra 2001. kao branilac po sluzbenoj duznosti g-dinu Blagojevicu. Skoro od samog pocetka, njihov odnos se pokazao kao jako tezak. Aspekti tog odnosa su bili predoceni Zalbenom vecu u interlokutornoj zalbi. Zalbeno vece je presudilo po tom pitanju, Karnavas je zadrzao svoju poziciju, ali odnos je ostao los. Kakav i da je uzrok, po recima Zalbenog veca, postojao je “kompletan prekid poverenja i komunikacije, koji je konacno, trajao tokom celog sudjenja. G-din Blagojevic je nepokolebljivo odbijao da prizna Karnavasa za njegovog branioca. Karnavas je ispitivao i unakrsno ispitivao svedoke, ali se moze zakljuciti da je on to radio na osnovu njegovih licnih procena u predmetu i bez insrukcija od strane g-dina Blagojevica.

3. Dok je sudjenje trajalo, g-din Blagojevic je izjavio da zeli da svedoci pod zakletvom u svoje ime. Prema Sudskom vecu, on je inicijalno rekao da ce “odgovarati na sva pitanja koja mu se postave u glavnom i unakrsnom ispitivanju”. Ali je ubrzo, ponovo prema recima Sudskog veca, razjasnio da “nece da bude pripreman od strane g-dina Karnavasa”, kao i da “nece odgovarati na nijedno pitanje koje mu bude postavio Karnavas u glavnom ispitivanju”

“Glavno ispitivanje”, cini se, iskljucujuje svako pitanje postavljeno od strane Karnavasa, sto je i g-din Blagojevic potvrdio kada je 17.juna 2004 rekao da “Karnavasu ne sme biti dozvoljeno da mu postavlja pitanja”

4. Ovo je u skladu sa vec deklarisanim stavom g-dina Blagojevica – 7.aprila 2004: on je rekao da, iako zeli da svedoci pod zakletvom, njemu “ne trebaju saveti advokata koji mu ne misli dobro”. Ovo, se naravno, odnosi na Karnavasa. Dakle, iako je g-din Blagojevic rekao da ce mu biti potrebna pomoc u pripremi za svedocenje, on je jasno stavio do znanja da on ne misli na nikakvu pomoc od strane Karnavasa. Istovremeno, iako je rekao da ce dozvoliti da mu strane u postupku postavljaju pitanja, ocigledno je da on ne smatra Karnavasa kao jednu od tih strana – njegova pozicija je bila da Karnavas ne sme da mu postavlja pitanja. Njegov stav je jednostavan i nedvosmislen.

5. Naravno, g-din Blagojevic je mogao da izabere da ne svedoci, ili je mogao dati izjavu bez zakletve, ali te opcije ne bi imale prednost koju ima izjava data pod zakletvom koja je podlozna unakrsnom ispitivanju. G-din Blagojevic je to ukazao Sudskom vecu – on je hteo da njegov iskaz bude izjava takve tezine. Sudsko vece je isto tako, ukazalo da g-din Blagojevic moze dati izjavu pod zakletvom pod kontrolom Sudskog veca, ali tako sto takva izjava nece biti podlozna unakrsnom ispitivanju. U tom kontekstu, Sudsko vece je reklo da zalilac moze da “da izjavu pod zakletvom ili bez zakletve pod kontrolom Sudskog veca, ali bez unakrsnog ispitivanja, u skladu sa pravilom Rule 84 bis Pravilnika.

6. Sudsko vece je bilo u teskoj poziciji. Vece je smatralo da optuzeni koji zeli da njegova izjava bude proverena unakrsnim ispitivanjem, je obavezan da bude ispitivan od strane njegovog advokata. Zato je, optuzeni, koji se nije slozio sa takvom obavezom, izgubio pravo na svedocenje.

To nije bila obaveza – to je bilo pravo. Pravo na pomoc advokata. Optuzeni je bio slobodan da se odrekne tog prava, pod uslovom da je to uradio svojom voljom i zdravim razumom i svescu. U tom slucaju, on se odrekao tog prava na sasvim ispravan nacin – mogao se odreci tog prava, ne odricuci se prava na svedocenje. Ukoliko mu se to ne dozvoli, onda postoji vise od puke krasnorecivosti u recima Justice-a Frankfurter-a koji je primetio da insistiranje na prihvatanje advokata od strane klijenta, je isto sto i da “zatvorite coveka u njegovim privilegijama i da to nazovete Ustav”. (Slucaj Adams protiv SAD od 1942 godine, strane 269, 280) 

7. Vazno je ne zaboraviti da je g-din Blagojevic taj koji je bio optuzeni u ovom slucaju. Zalbeno vece je prihvatilo da “postoji sustinska razlika izmedju toga da budes optuzeni, koji bi mogao da dâ iskaz kao svedok, ako zeli – i da budes samo svedok”, kao i da nisu sva pravila koji se odnose na svedocenje primenljiva na optuzenog. Iako, sudska veca imaju diskreciono pravo da “kontrolisu nacin i redosled ispitivanja svedoka i prezentovanje dokaza”, to diskreciono pravo je uvek “u senci obaveze Sudskog veca da postuje prava optuzenog”.

Sudija Mohamed Shahabuddeen

8. G-din Blagojevic je neuspesno trazio dozvolu da se zali na odluku Sudskog veca da odbije njegovo svedocenje. Slazem se sa Tuzilastvom kada je reklo da je “pravo na svedocenje u svoju odbranu, bez diskusije, stoji u samom jezgru prava na fer sudjenje”, zato sto “svedocenje optuzenog i znacaj koji ce biti dat tom svedocenju su kljucni za Sudsko vece u odnosu na analizu i ukupni pregled dokaza u ovom predmetu”. (Podnesak Tuzilastva u vezi Blagojevicevog zahteva da mu se dozvoli da se zali; 27 August 2004, strane 3 i 4). Desilo se da je zahtev g-dina Blagojevica da se zali odbijen.

9. Sudsko vece je trebalo dozvoliti g-dinu Blagojevicu da dâ iskaz u svoje ime – pod zakletvom i podlozno unakrsnom ispitivanju. U svakom slucaju, g-din Blagojevic nije ispricao svoju pricu.

Sudsko vece ga je osudilo. G-din Blagojevic je ulozio zalbu na presudu, zaleci se, izmedju ostalog, da je njegovo osnovno pravo na fer sudjenje prekrseno zbog propusta Sudskog veca da ga saslusa. Po mom misljenju, njegovo osnovno pravo je prekrseno – on nije smeo biti osudjen, a da nije imao mogucnost da isprica svoju pricu. Njegova zalba po ovom osnovu treba biti uvazena.

10. G-din Blagojevic je trazio novo sudjenje, ili da bude oslobodjen po svim tackama optuzbe. S obzirom na okolnosti, misljenja sam da njegovom prvom zahtevu treba udovoljiti – njegov predmet je trebao ici na ponovno sudjenje. 

KOMENTAR:

I eto, konacno, dosli smo do zavrsnog cina, ispostavice se, do kulminacije nasilja – konacna presuda. Medjutim, da se samo malo osvrnem na period neposredno pre presude:
Pukovnik Blagojevic u zalbi je trazio ponistenje prvostepene presude i obnovu postupka. Jedan od glavnih argumenata u zalbi je cinjenica da nije imao odbranu. Odbranu, koju mu nisu omogucili, pre svega sudije Pocar, Guney i Shahabuddeen. Ista trojka sada treba da mu dâ ili ne dâ novo sudjenje!?
Da napravi zaokret od 180 stepeni? Tesko.

Mozda je nadu podgrevala cinjenica da situacija nije ista – te iste sudije su sada ispred sebe imale dodatne argumente: Blagojevic koji do tada, na sudjenju, nije imao pravo da se oglasi je u zalbi konacno mogao da ukaze na sve one proizvoljne “cinjenice” i “dokaze” koje je Sudsko vece izvelo u prvostepenom postupku. Uostalom, primetili ste da sam u ovom spisku/analizi “znacajnih dokumenata” izostavio prvostepenu presudu. Jasno je da je taj papir – proizvod apsurda “Kadija te tuzi/brani/sudi”, nije mogao biti nista drugo do – apsurdan. Sami su izvodili dokaze, sami saslusavali svedoke, sami svedocili – bez Blagojevica.
Sustina zalbenog postupka je da sudije – pripadnici Zalbenog veca prihvate da su sudije – pripadnici Sudskog veca, dakle njihove kolege – pogresili.
Jasno je, to sudije iz Zalbenog veca bas i nisu voljni da cesto praktikuju.

I Tuzilastvo se, naravno, zalilo. Trazili su svoje – trazili su vecu kaznu.

Za sudije iz Sudskog veca, kao i za Tuzilastvo, Blagojevic je imao legitiman postupak i bio je legitimno zastupan od strane legitimnog branioca.

Jedno jedino pitanje je visilo u vazduhu na dan konacne presude – Da li ce tu istu percepciju imati i Zalbeno vece?

Na dan presude, 9.maja 2007. mesari iz Zalbenog veca su povadili svoje satare i sekire i rutinski i opusteno izmasakrirali pravdu. Pogubljenje Blagojevica je izvrseno bahato, beskrupulozno, kao sto se, uostalom i do tada odvijao taj horor-serijal.
Ipak, trebalo je nesto staviti na papir. Trebalo je napisati “obrazlozenje” presude. Pa ajde da vidimo kako su i cime obrazlozili pripadnici mesarske sekte svoj krvavi ritual: 

Na samom pocetku sektaskog manifesta, tj. “Konacne presude”, sledi udarac ispod pojasa, cisto za zagrevanje: Blagojevicu, ti nemas prava da biras advokata po sopstvenoj volji, zato sto ti mi placamo odbranu. Eto, dragi moji citaoci – to je taj najveci malj koji je stajao okacen i nedirnut od formiranja Tribunala 1993. godine! Ta surova, morbidna istina, da ako nemas para mozes da se oprostis od pravde, dosad niko nije pomenuo u Tribunalu, iz razumljivih razloga.

Sledeca recenica je: Sve je reseno u predhodnim odlukama.

I tako… izlisno je citati ostatak “Konacne presude” – standardna verbalna gimnastika. 

Da “Konacna presuda” treba da se pise u znacima navoda, odnosno, da Zalbeno vece nista nije presudjivalo pokazuje i podatak da od ukupno 346 paragrafa, sudije resavaju Blagojevicevu sudbinu u 19 paragrafa (od 12 do 30). Tu zapravo sudije “obrazlazu” zasto Blagojevic nema pravo na novo sudjenje. Oni nam saopstavaju u kom grmu lezi zec – “postupak je bio legitiman, i zato nema potrebe da se postupak ponovi”.
Cinjenici da je Karnavas javno (u sudnici i medijima) lazno optuzio Blagojevica za korupciju, (sto je kasnije i priznao), posvecen je 1 ( i slovima: jedan) paragraf.
Radi se o paragrafu broj 19, gde sudije vispreno citiraju Karnavasa koji kaze da zapravo nije optuzio Vidoja Blagojevica, nego njegovu porodicu. I tacka. Pojela maca. Sta je bilo – bilo je. A istraga, majstori? Jel vi to Karnavasu verujete na casnu rec?

Ne! Zapravo ovde je pravilo “In dubio pro reo”, zapravo “In dubio pro Karnavas”.

Jos jedan apsolutni hit ove petorke je sto su konacno pronasli krivca i jasno ukazali ko je on! Dakle, sudije ne spore notorne cinjenice, da: 1. Blagojevic nije ucestvovao u postupku i 2. Blagojevic nije svedocio. Potvrdno klimaju glavom da notorne cinjenice ove anomalije koje su dovele do abnormalnog i apsurdnog postupka koji na sve lici, samo ne na “glavni pretres”. E sad, zasto je to tako? Sta je uzrok? Ko je odgovoran? Ko je kriv?

Eureka! Pukovnik Vidoje Blagojevic!

Vec odavno je i cistacicama u Tribunalu jasno, da kad je god moguce, za sta god treba, najbolje zrtvovati Blagojevica. Najbezbolnije je svaliti svu krivicu na njega.
Zato sto Blagojevic nije mogao da se brani dok mu se sudi, kriv je – Blagojevic.
Zato sto Blagojevicu nije dozvoljeno da svedoci, kriv je – Blagojevic.
Perverzno pristrasno! 

Da probamo da se fokusiramo ponovo na fenomen zvani “sudija”.

Zakljucili smo intuitivno, da sudija ima, po definiciji - ogromnu moc. A skoro beskonacnu moc ima sudija bez vise instance.
E, sad sta je gore od sudije-bez-vise-instance?
Pristrasni sudija-bez-vise-instance.

Da li su sudije u Haskom tribunalu, u slucaju Blagojevic bile pristrasne? Jesu.
Sta moze da radi sudija sa ovakvim atributima? Moze da radi sta hoce!

Ipak, da se samo zakratko vratimo na arsenal sudija-koji-mogu-da-rade-sta-hoce i da izdvojimo jos dva razorna sredstva dostupna sudijama:

1. Prioritet Kada pristrasni sudija zeli da izgura svoje, on moze to vrlo elegantno – prioritetizacijom. U “slucaju Blagojevic” vidimo kako je sudijama sve bilo prioritetnije od pravde – nisu mogli da daju Blagojevicu da smeni branioca zbog eventualnog zastoja u postupku ili kako su kasnije rekli – zbog ustede novca.

2. Cenzura Zatvorene sednice, zapecaceni dokumenti, precrtani redovi i td. Sve je to legitimno sredstvo u sudskoj praksi. Ali se koristi u striktno odredjenim situacijama – kada se radi o: zrtvi silovanja, zasticenom svedoku, licu koje je na tajnoj poternici/optuznici. U “slucaju Blagojevic” tamo gde je cenzurisano nema ni jedne od ovih kategorija. Tamo gde je cenzurisano, tamo se govori o orgijama Karnavasa. Dakle, ovde zasticen – ne svedok, ne zrtva, vec Karnavas! Klasicna zloupotreba od strane sudija!

3. Ignorisanje E, ovo je ubedljivo najrazornije sredstvo, brutalno i podmuklo do bola. Jednostavno te ignorise, pravi se blesav, “na Tose”… Istovremeno, u dokumentima ne pominje/ignorise ono sto mu ne odgovara.

   Da vidimo sta su “casne sudije” Zalbenog veca izignorisale u Konacnoj presudi:

I)                   Medijska kampanja Karnavasa

Vec smo pomenuli da je Zalbeno vece u presudi, spomenulo da je Karnavas pokrenuo pricu o navodnom fee-splitting-u u sudnici. Ta ogavna optuzba na racun Blagojevica nije mnogo potresla sudije. Ali sta cemo sa medijskom kampanjom koju je Karnavas poveo protiv Blagojevica? Presedan par ekselans!

Nijedan sudija nikada tokom svih ovih godina to nije “ni video, ni cuo”, iako su im uredno predoceni faksimili tih pisanija. Ignorisali su to uvek, ignorisali su i u drugostepenoj presudi.

Evo, uverite se i vi sami u dokazni materijal: